Мајски преврат – 057.ГР

И пошто се углавном зна ко је и како извршио овај чин, ми ћемо се данас позабавити разлозима који су довели до тога да група Обреновићевских официра дигну руке на свог команданта.

Обиље лажи се последњих године испредају о овом догађају (почев о лажима о некаквих стотину Обреновића који су тада убијени до учешћа Карађорђевића у овом догађају), тако да је важно хладне главе разумети шта се тада заправо догодило и зашто се то догодило.

Зато износимо 9 разлога који су довели до тога да Обреновићевски официри изврше Мајски преврат.

1. ОБРЕНОВИЋИ, А НАРОЧИТО КРАЉ АЛЕКСАНДАР, НИСУ РАЗУМЕЛИ ДА СЕ У СРБИЈИ 19. ВЕКА ВЕЋ РАЗВИЛА СНАЖНА НАРОДНА, ИЗБОРНА, ДОМАЋИНСКА ДЕМОКРАТИЈА

Кад се говори о владавини последњег Обреновића, увек се мора имати у виду да он није разумео потребу да у Србији негује већ створену парламентарну, народну, изборну демократију.

Као и његови претходници, а нарочито краљ Милан и кнез Милош (који су листом убијали сву своју опозцију), краљ Александар се такође брутално обрачунавао са својим политичким неистомишљеницима, често неразумевајући тежње народа за демократијом и системом који је развјао политичке слободе.

Србија је током власти Обреновића била константна политичка бомба у којој је све пуцало од тензије између потребе Обреновића да сузбијају демократију и опозицију и народне жеље да добије слободну изборну демократију у својој Кнежевини или Краљевини. Сваки час су претили политички атентати, буне, државни удари, хапшења опозиције, новинара итд.

2. ТОКОМ 14 ГОДИНА СВОЈЕ ВЛАСТИ, КРАЉ АЛЕКСАНДАР ОБРЕНОВИЋ ЈЕ ИЗАЗВАО ЧАК 3 ДРЖАВНА УДАРА, 4 ПУТА ЈЕ МЕЊАО УСТАВ И 12 ПУТА ЈЕ МЕЊАО ВЛАДУ

Краљ Александар Обреновић (1889-1903) је до 1900. године—када се оженио Драгом Машин—успео да изазове чак 3 државна удара у Србији, 4 пута је мењао Устав и 12 пута је сам, мимо избора, променио Владу Краљевине Србије.

Његов политички став се огледао у својеврсном неразумевању парламентаризма и противљењу функционисању страначке демократије и посебно противљењу постојећим политичким странкама у Србији—Либералима, Радикалима, Напредњацима и (касније) Самосталцима.

Краљ Александар Обреновић је сматрао да само њему припада право да арбитрира међу српским политичким странкама и да се меша у њихове односе.

Тако би на пример довео на власт једну странку, па би је заменио другом након само пар месеци, па онда трећом итд. Такође би их спајао у некакве коалиције и фузије са само њему знаним циљевима које су такође кратко трајале.

3. КРАЉ АЛЕКСАНДАР ОБРЕНОВИЋ ЈЕ ПРАКТИЧНО ЕЛИМИНИСАО ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ У СРБИЈИ

У својим суманутим комбинаторкама састављања краткотрајних влада, мењања устава и изазивања државних удара, пред крај 19. века краљ Александар Обреновић је схватио да њему политичке странке уопште нису потребне и да може да влада уз помоћ неутралних влада са анонимусима као министрима, потпуно игноришући народну вољу узражену на изборима.

Краљ би тако састављао Владу од нестраначких личности или личности које се нису обазирале на своје странке или са минималним страначким утицајима. И чак је такве владе често мењао по сопственим тренутним хировима.

Овакве слабе владе и њихова комбинаторика су биле константан извор политичке нестабилности у Србији последњег Обреновића. На тај начин такође, краљ Александар Обреновић је лако практично изгубио поверење целокупне српске политичке елите.

4. ЗА РАЗЛИКУ ОД СВОГ ОЦА КРАЉА МИЛАНА, КРАЉ АЛЕКСАНДАР ОБРЕНОВИЋ ЈЕ ИМАО КАТАСТРОФАЛАН ОДНОС СА СРПСКОМ ВОЈСКОМ

Краљевина Србија се након српско-турских ратова 1876-1878 и нарочито након поражавајуће епизоде у српско-бугарском рату из 1885. године, нашла у проблему недостатка адекватне војне силе за одбрану земље, као и за наступајуће ратове за ослобођење остатка српског народа од Турака на Балкану.

Зато је краљ Милан уложио огромне напоре у наоружавање војске, школовање официрског кадра и побољшање животног стандарда професионалних официра и војника.

Све то је потирао његов син Александар Обреновић по доласку на власт. Он је у потпуности скрајнуо војску сматрајући да војска не треба да има тако важну улогу у једном модерном друштву.

У време Александра Обреновића, плате су официрима и војницима редовно касниле, снабдевање и наоружавање је скоро потпуно заустављено и више се водило рачуна о политици и кадровским питањима у војсци, него о било чему другом.

5. КРАЉ АЛЕКСАНДАР ЈЕ ОДЛУЧИО ДА СЕ ОЖЕНИ УДОВИЦОМ ДРАГОМ МАШИН, КОЈА ЈЕ ИМАЛА ЛОШ УГЛЕД У НАРОДУ

Не само зато што је била удовица рударског инжењера Светозара Машина и што је била 10 година старија од краља Александра Обреновића, његова супруга краљица Драга није уживала неки углед у народу, а нарочито у београдској чаршији.

Патријархална Србија тада није била спремна да прихвати за нову краљицу жену која је десет година старија од краља, уз то и удовица о којој су колали многи трачеви, полуистине али и истините приче.

Посебно су у народу одјекнули протести родитеља краља Александра. И краљ Милан и краљица Наталија су се најоштрије супротставили одлуци њиховог сина да се ожени удовицом Драгом Машин.

Чак је и тадашњи Митрополит београдски Инокентије, који је био глава Цркве у Краљевини Србији, одбио да благослови брак краља Александра и госпође Драге Машин.

6. ОДЛУКОМ ДА СЕ ОЖЕНИ ДРАГОМ МАШИН, КРАЉ АЛЕКСАНДАР ОБРЕНОВИЋ ЈЕ УВЕО ЗЕМЉУ У ОЗБИЉНУ ПОЛИТИЧКУ КРИЗУ

Иако је Александров отац, краљ Милан Обреновић, планирао да га ожени немачком принцезом Александром фон Шамбург-Липе, на опште запрепашћење, његов син одлучује да ожени своју десет година старију љубавницу госпођу Драгу Машин, која потиче из породице знаменитог Карађорђевог и Милошевог војводе Николе Луњевице.

Краљ Александар Обреновић, не само да је током читаве своје власти био у сталном сукобу са свим политичким странкама у Србији (Либерална, Радикална, Напредњачка и Самостална Радикана странка) и смењивао их и доводио на власт по сопственом хиру, већ је одлуком да се ожени госпођом Драгом Машин увео земљу и у озбиљну политичку кризу.

Као политичка бомба је одјекнула вест коју је саопштио краљ Александар 8. јула 1900. године да је испросио руку Драге Луњевице-Машин.

Нарочито су се женидби Драгом Машин супротставили министар полиције Ђорђе Генчић, који је одмах из полицијских архива извадио дванаест докумената о Драгиним наводним љубавницима, а из Русије се јавила Александрова мајка, краљица Наталија Обреновић, оштро говорећи против Драге да је била блудница и да је нероткиња.

Женидби се нарочито супротставио бивши краљ Милан, који је у знак протеста напустио Србију и отпутовао за Букурешт, па за Беч, где је наредне године и умро. Краљ Александар се потпуно окренуо против оца и избио је жесток сукоб између оца и сина, па је чак помиловао и радикале, који су лежали на робији због Ивањданског атентата 1899. године на његовог оца краља Милана.

Поједини министри, попут министра иностраних послова Андре Ђорђевића, ишли су лично код београдског митрополита да га моле да не да благослов младом краљу. Тек када је краљ Александар запретио адбикацијом и одласком са Драгом у француско монденско летовалиште Бијариц и остављањем земље без краља, митрополит је пристао и све је договорено за венчање краљевског пара у Београду.

7. БАХАТО ПОНАШАЊЕ КРАЉЕВСКОГ БРАЧНОГ ПАРА, А НАРОЧИТО РОДБИНЕ КРАЉИЦЕ ДРАГЕ ОБРЕНОВИЋ ДОПРИНОСИЛИ СУ ОДЛУЦИ ДА СЕ ИЗВРШИ АТЕНТАТ НА ЊИХ

Многи људи блиски краљевском брачном пару понашали су се бахато и, како су официри сматрали, опходили су се са непоштовањем према војсци.

У томе су нарочто предњачила краљичина рођена браћа, такође српски официри, Никодије и Никола Луњевица. Њих двојица су својим неодговорним и кавгаџијским понашањем, можда највише револтирали младе официре који су извршили преврат.

Обојица су били пијанци и кавгаџије и одмах су преко реда добијали чинове један за другим по удаји сестре за краља Александра Обреновића. Виђани су стално у пратњи сестре-краљице и зета-краља, и краљ Александар је морао да ћути и трпи док су се у јавности краљичином брату Никодију Луњевици обраћали са „Ваша висости“.

8. ЛАЖНА ТРУДНОЋА КРАЉИЦЕ ДРАГЕ И ПРЕВАРА ЈАВНОСТИ У ВЕЗИ СА ТРУДНОЋОМ

Није прошло ни месец дана од величанственог венчања српског краљевског пара краљице Драге и краља Александра Обреновића, а већ 25. августа 1900. године, као гром из ведра неба одјекнуло је саопштење да је краљица Драга Обреновић трудна и да ће Србија да добије наследника Обреновића.

Овако је гласио текст прогласа објављеног у „Српским Новинама“, 25. августа 1900. године:

„Београд. По налогу Његовог Величанства Краља објављује се, да се заказано путовање Њихових Величанстава по унутрашњости Србије одлаже за идућу годину због благословеног стања, у коме се налази Њено Величанство Краљица по констатовању стручних лекара. Из Канцеларије Председника Министарског Савета, ПМБр. 278., Београд, 25. августа, 1900. године“.

Иако је већи део српске јавности сматрао да је у питању превара и нису веровали вестима о трудноћи, као прву акцију за ову радосну вест, краљ Александар је помиловао све политичке затворенике, нарочито радикале и оне који су се противили његовој женидби. Тако су тада на слободу пуштени Никола Пашић, Ђорђе Генчић и многи други.

Кум краљевског пара, цар Николај Романов је у знак добрих вести из Србије купио и послао за Србију златну колевку за будућег српског престолонаследника.

Краљ је такође у част краљичине трудноће приредио бесплатни велелпни бал где се скупило више од 800 гостију.

На том балу, краљица Драга се појавила у свечаној ампир хаљини и поздравила све присутне и добронамерне људе, који су дошли и рекла је да се ради одржавања трудноће налази у краљевском летњиковцу у Смедереву, да мало једе, да се мало креће и да по цео дан чита и пише. Драга је баш тада започела да пише своје аутобиографско дело „Ја Драга“.

Иако је током ових радосних дана умро и краљ Милан Обреновић (највећи противник женидбе свог сина Драгом Машин) краљ Александар је послао изасланике на очеву сахрану и држао молевствије за покој души своме оцу у Саборној цркви у Београду, где га је у дубокој црнини ожалила и краљица Драга.

Упркос иницијалном неповерењу и мишљењу да је у питању превара, српска јавност и нарочито војни кругови, помирили су се са чињеницом да уколико се роди српски престолонаследник да ће се све смирити и да ће тиме краљица Драга постати легитимна српска краљица и све се вратити у природан ток ствари.

Међутим, чувени руски доктор Сњегирев, кога је, заједно са професором Губаревом, по наговору мајке краља Александра краљице Наталије, у Србију послао руски цар Николај Романов да потврди налазе о трудноћи француског доктора Колеа, прегледао је краљицу у Смедереву, маја 1901. године.

Након више тестова руски доктори су установили да краљица Драга није трудна и да трудноће никада није ни било.

Оваква вест је запрепастила Александра, који је у налету беса од ађутанта затражио пиштољ да убије гинекологе, јер је веровао да су они прекинули трудноћу. Руски лекарски конзилијум је тада јавио цару да краљица Драга није у благословеном стању искључивши могућност да ће се то икада и догодити.

Од оваквих вести се краљ Александар заправо никада није опоравио. Као утеху и знак пажње према својој жени, он је издао заповест да се 4. коњички пук краља Милана од 23. маја зове „Коњички пук краљице Драге“.

Од тих дана и сазнања о лажној трудноћи, личност краљице Драге била потпуно срозана у народу.

9. ВЕСТ ДА ЋЕ, НАКОН ПРЕВАРЕ ОКО ТРУДНОЋЕ КРАЉИЦЕ ДРАГЕ, ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК СРБИЈЕ БИТИ КРАЉИЧИН БРАТ НИКОДИЈЕ ЛУЊЕВИЦА БИЛА ЈЕ КАП КОЈА ЈЕ ПРЕЛИЛА ЧАШУ И ДОВЕЛА ДО УБИСТВА КРАЉЕВСКОГ ПАРА И БРАЋЕ КРАЉИЦЕ ДРАГЕ

Оно што је пресудило код завереника да се дефинитивно определе за чин убиства краљевског пара, била је информација, која је објављена у руској штампи, да је нови кандидат за српског престолонаследника рођени брат краљице Драге, Никодије Луњевица.

Да један бахати официр који је притом велики пијанац и кавгаџија наследи престо Обреновића било је понижење које официри нису могли да прећуте.

Пошто је било очигледно да краљица не може да роди наследника Обреновића и пошто краљ Александар није имао живих рођака (осим своје мајке у Француској), овакве вести су запечатиле судбину последњих Обреновића.

Због свих ових разлога, а нарочито због, како су сматрали, бахатости краља Александра Обреновића, краљице Драге и њиховог непоштовања војске и државе, већ током лета 1901. године, елитни Обреновићевски офцири: коњички поручник Антоније Антић, капетани Радомир Аранђеловић и Милан Петровић и поручници Драгутин Димитријевић „Апис“ и Драгутин Дулић крећу у заверу да убију српског краља и краљицу.

Завереници су своје дело извршили на данашњи дан 1903. године.