Током Другог свјетског рата, Источна Босна постала је један од кључних фронтова у плану фашистичког истребљења Срба, који су на овом подручју чинили већинско становништво. Фашистичке снаге, предвођене усташким и домобранским јединицама, уз подршку њемачких окупатора, започеле су прве систематске нападе у децембру 1941. године, са циљем да елиминишу српски народ и угуше сваки облик отпора. Ове сурове офанзиве, обиљежене безобзирним уништавањем села и убиствима цивила, имале су један циљ — етничко чишћење и потпуну доминацију над српским простором у Источној Босни.
Борбе око Пала, децембар 1941.
Први потез фашистичких власти на Палама био је рушење и скрнављење Православне цркве и споменика жртвама Првог свјетског рата. Бивши Дом жртава Првог свјетског рата претворен је у затвор и мучилиште, гдје су прошле стотине невиних жртава.
Љета 1941. године, усташе су извршиле први масовни покољ Срба у селима Немањићи и Бјелогoрци, при чему је на звјерски начин убијено 60 људи, а села су спаљена. У августу 1941. године, на превару је заробљено 75 угледних Срба и одведено у концентрациони логор Крушчица, гдје су мучени и убијени.
Упркос масовним одмаздама и терору, усташе нису успјеле угушити отпор. Срби су се организовали у мање групе устаника четника и партизана.
Борбе око Пала од 10. до 18. децембра 1941. године представљале су једну од епизода српског отпора фашистичким снагама у околини Сарајева током Другог свјетског рата.
До краја новембра, већина српских села око Пала била је под контролом устаника — партизана и четника, који су храбро напредовали и вршили нападе на непријатељске снаге, настојећи да пресјеку саобраћајне путеве према Сарајеву.
С почетком децембра, снажне борбене групе Романијског партизанског одреда, уз подршку четничких јединица, пробиле су се до села Мокро и Витеза, са циљем да ослободе самe Пале.
Истовремено, из правца Јахорине и Требевића, дијелови Калиновичког партизанског одреда и одреди четника под командом војводе Ђекића појачали су нападе на непријатељске положаје. На другој страни, у Палама се налазила фашистичка хрватска домобранска посада 13. пјешадијске пуковније, подржана окупаторским њемачким снагама. Ове јединице су настојале да држе Пале под контролом, али су биле под сталним притиском српских снага.
Напад на жељезничку пругу Сарајево – Пале у ноћи између 9. и 10. децембра означио је почетак опште офанзиве српских устаника. Фашистичке снаге биле су одсјечене, јер су партизани и четници пресјекли све брзе везе са Сарајевом, док су устаници спалили дрвени мост код Хан Дервенте, чиме су додатно ослабили непријатељску логистику.
Партизански Романијски одред заузео је важне стратешке висове Аљег, као и села Долови и Клокочевик, одакле су контролисали правце према Сарајеву, док су четници и партизани наставили напредовање ка Палама. Њихове акције су биле смјелије из дана у дан, а напредак је достигао кулминацију када су избили у село Баре, у непосредној близини жељезничке станице у Палама.
Окупационе фашистичке снаге убрзо су послале оклопни воз из Сарајева, покушавајући да поново успоставе контролу над жељезничком пругом и успоставе везу са Сарајевом. Иако су успјели да привремено обнове неке комуникације, српски борци наставили су своје успјешне операције, не дозвољавајући непријатељу да лако поврати контролу над овим кључним подручјем.
Напад на Каловита брда
У ноћи између 10. и 11. децембра 1941. године, Пале су накратко задихнуле у тишини, али је тај мир био варљив. Већ сљедећег дана, 11. децембра у 14 часова, борци Романијског партизанског одреда кренули су у одлучан напад и заузели Каловита брда, стратешку тачку на самом улазу у Пале. На овим висовима била је стационирана посада домобрана, са 12 војника из 6. сатније 15. пјешадијске пуковније у згради самостана часних сестара Дружбе кћери Божје љубави.
Овај самостан није служио само као уточиште, већ и као стратешка тачка за непријатељске операције.
Када су српске снаге започеле напад, домобрани су схватили да не могу одољети налету, па су се у 15 часова повукли према својој бази у зграду народне школе, удаљену око 300 метара. Командант домобрана, сатник Дервиш Љуцо, покушао је да организује контранапад, појачан са двадесет домобрана и неколико милиционера. Међутим, тај покушај се завршио неуспјехом. Током ових сукоба, погинуо је милиционер у редовима домобрана Шаћир Зукобашић.
У 18 часова, партизанске снаге су започеле напад на Пале са свих страна, али, упркос великој борби, нису успјеле да пробију домобранске линије, којима је у помоћ стигао и њемачки оклопни воз из Сарајева.
У том нападу, партизани су нанијели значајне губитке непријатељу, али и сами претрпјели губитке, те су се у 21:30 часова повукли.
Самостан као стратешка тачка
Током Другог светског рата, самостан редовница Дружбе кћери Божје љубави, познат као Маринин дом, постао је важан стратешки објекат у борбама које су се одвијале у околини Пала. Упркос често изнијетим тврдњама, укључујући оне које наводе да су самостан спалили четници, а часне сестре одвели и погубили на Дрини, историјски извори указују на другачије догађаје.
Према подацима из Зборника докумената и података о народноослободилачком рату југославенских народа, свезак ИВ., књига 2., самостан је кориштен као војна зграда и запаљен је у нападу Романијског партизанског одреда. Извјештаји Главног штаба НОП одреда БиХ јасно наводе да су Каловита брда заузела партизанска снаге Романијског одреда, што су потврдили и извјештаји о учешћу различитих батаљона у борбама око Пала.
Наравно, остаје неизвјесно ко је и када одвео часне сестре из самостана, јер недостају прецизни извори који би потврдили те наводе. Иако су неки медији извјештавали да су часне сестре одвели четници, нема конкретних доказа који би то потврдили. Напротив, чини се да су оне, према неким извјештајима, завршиле у заробљеништву, али детаљи о томе остају нејасни.
Часне сестре су према писању медија убили четници 15. децембра у 1941. године у Горажду, а католичка црква их је прогласила Дринским мученицама те их је 2011. године папа Бенедикт XVI. прогласио блаженима.
Напади на Жељезничку станицу Пале
Романијски и Калиновички одреди нису одустали од заузимања Пала и наставили су са напредним дејствима, углавном у ноћним сатима. Слабим снагама Романиског одреда успјели су да нападну домобранске посаде код Стамболичића и Мокрог, чиме су одвукли пажњу непријатеља са главног правца према Палама.
Током борби у ноћи између 13. и 14. децембра, поново је прекинута жељезничка пруга према Сарајеву, али је брзо поправљена. У три сата 15. децембра, нови напад партизана почео је, али је одбијен. Међутим, заповједник Оружничке станице на Палама извијестио је да су партизани у 6:15 напали жељезничку станицу из правца Прибња и Радоњића, подигавши у ваздух пругу на 384,5 километру. Упркос томе што штета није била велика, поправак је брзо обављен без значајнијих проблема.
Партизани су 16. децембра поново напали жељезничку станицу у 5:45, лакше оштетивши пругу на 387,5 километру, али и ту су наносили минималне штете. У 7 сати, дијелови усташке бојне стигли су из Сарајева, под командом Францетића, и одмах почели нападе између железничке пруге и пута за Сарајево.
Напад на Прибањ је направљен уз подршку артиљерије, и партизани су били приморани да се повуку. Током борбе погинула су тројица партизана, а двојица су заробљена. Усташе су у борби заплијениле 11 пушака и један лаки митраљез.
Након успјешног заузимања села Клокочевик, усташке јединице се враћају у Сарајево. Након што је завршен поправак спаљеног моста у Хан Дервенти, из Сарајева је стигла додатна војска која је под командом бојника Ивана Марића.
Снаге Ивана Марића, заповједника I. бојне 15. пјешачке пуковније, организовале су опсежан напад на правцу Аљег (кота 971) према Алином Брду, усмјеривши своје јединице према селу Раковац. Овај напад подржала је и 3. сатнија из састава Загребачке коњаничке пуковније, која је напредовала правцем Пакленик (кота 1030) – село Липа – село Оџак. У операцији су такођер учествовали дијелови домобранске посаде из Пала, који су нападали партизанске снаге на правцима Селиште – Подраковац, као и из Пала према селима Радоњићи и Беговина.
Ове координиране акције довеле су до повлачења партизанских снага, које су се, суочене с јаким отпором, повукле према планинским предјелима Романије и Јахорине.
Након 18. децембра, на овом подручју је завладало затишје, а Пале су постале важна полазна тачка у предстојећој фашистичкој операцији „Романија“.
/палеливе/
