Празник Свети Јован Крститељ кога данас слави Српска православна црква, посвећен је Исусовом рођаку, познатом као Јован Претеча. Јован се зове Крститељ, јер је, по верском учењу, крстио Исуса Христа, а Претеча зато што је најављивао Христов долазак.
Јован је у реци Јордану крштавао свакога ко се покајао. Живео је једноставно и аскетски хранећи се инсектима и медом дивљих пчела, а одевао се у хаљину од камиље длаке. Јован је убијен за време краља Јудеје Ирода који је наредио да се пророку одсече глава.
У народу постоји обичај да се људи на Јовањдан братиме и куме, јер се Јован сматра узором карактера и поштења. Верници, било православци или католици, врло често дају Јованово име својој деци. Православци славе крсну славу светог Јована, а католици обично славе имендан.
Процењује се да је Свети Јован по броју оних који га славе на трећем месту међу Србима. Највише се славе Свети Никола и Свети Арханђел Михаил.
Чудотворна рука Светог Јована Крститеља
Десна рука Јована Крститеља, која је на реци Јордан крстила Исуса Христа, чува се на Цетињу. Јованову руку у Европу су бежећи од Турака и француског цара Наполеона донели малтешки витезови на двор руског цара Николаја који ју је у знак захвалности Србији која је примила руске емигранте даровао Карађорђевићима.
Бежећи пред немачком окупацијом, млади краљ Петар II реликвију оставља у манастиру Острог. То није једина реликвија СПЦ ван Србије – у Црној Гори се чувају и мошти Василија Острошког и рука Светог Саве.