извор портал /КОРИНА.МЕ/
Још од свог отварања 2012. године, азил за псе у малом планинском мјесту Хреша, 10-ак километара источно од Сарајева, привлачи пажњу љубитеља животиња, активиста и истраживачких новинара због своје тајанствености и необично добро развијеног модела пословања у односу на капацитете које посједује.
Хреша је једна од четири мјесне заједнице које припадају општини Источни Стари Град, у којој ђелује прихватилиште за напуштене псе којим руководи Јавно комунално предузеће „Глог“ из Хреше, чији је оснивач Општина Источни Стари Град. Према резултатима посљедњег пописа, у њој живи 1116 лица, а општина спада у слабо насељене општине у Босни и Херцеговини – Републици Српској. „Глог” запошљава 11 радника, док према доступним информацијама на пословима одржавања азила и хватања паса раде три особе.
На сајту овог комуналног предузећа стоји да прихватилиште „посједује сву неопходну опрему за безболно хватање паса луталица у складу са Законом о заштити и добробити животиња. У прихватилишту се налазе различите категорије и пасмине, које имају сву неопходну ветеринарску његу и храну. Сви пси који се удомљавају из прихватилишта прописно су вакцинисани против бјеснила и осталих заразних болести те микрочиповани, а одрасли пси стерилизовани, тј. кастрирани. Приликом удомљавања потписује се уговор о удомљавању незбринутих животиња између прихватилишта и удомитеља.”
Међутим, у заштитарској заједници, као и у медијима, може се пронаћи доста чланака који говоре о томе да се у азилу у Хреши не поштује ни минимум стандарда добробити паса, те да пси често мистериозно нестају, а неки активисти су нам потврдили да су пси који су покупљени у њиховим општинама од стране радника ЈКП „Глог” проналажени у другим општинама, далеко од Хреше.
Као организација које ђелује у Босни и Херцеговини, почетком новембра и децембра ове године писали смо ЈКП „Глог” и Општини Источни Стари Град интересујући се за организовање посјете азилу, али одговор никада нисмо добили.
У заштитарској заједници, као и у медијима, може се пронаћи доста чланака који говоре о томе да се у азилу у Хреши не поштује ни минимум стандарда добробити, те да пси често мистериозно нестају
Због тога смо се у четвртак 21. децембра први пут упутили у Хрешу, гђе смо око 14х затекли закључано прихватилиште, без обавјештења о радном времену и терминима за посјете. Нигђе до прихватилишта није могуће виђети показну таблу која упућује како стићи до њега, осим што се у главној (и јединој) улици у Хреши на једној дрвеној табли налази весели постер са псима на којем се налази број телефона, такође без адресе, времена или било каквих додатних информација које би посјетиоцима олакшале да пронађу пут до азила. Полицајац којег смо питали за упуте до прихватилишта нам је рекао да прво морамо да контактирамо телефонски број са тог постера и није нам хтио дати прецизне информације. Између редова смо схватили да ненајављене посјете нису добродошле. Ми смо ипак одлучили да пронађемо пут, у чему су нам помогли љубазни мјештани (или само један од њих).
Само здање (које смо једва пронашли) налази се дубоко у шуми у једној увалици и пут до њега је асфалтиран и добар. Читаво здање је доста једноставно и састоји се од три блока са боксовима и једним контејнером (непознате намјене).
Оно што је било најшокантније за нас је да само 4 (четири) бокса од укупно 22 имају псе, од чега смо једног пса могли само да чујемо како цвили у карантину бочно од улаза, али не и да видимо. Такође, пас у боксу бр. 11 је цвилио све вријеме откад нас је угледао, док је пас који се налазио у боксу бр. 9 све вријеме лежао непомично на кућари и није нас регистровао. У боксу бр. 7 налазила су се најмање четири пса, од чега два штенца која су могла да се провуку кроз жице бокса, али и ограду азила, па смо их и затекли „на слободи”. Побјегли су натраг у свој бокс чим су нас виђели.
На старој и закрпљеног огради на улазу су причвршћена два скоро сасвим изблеђела знака: „Објекат је под видео наџором” и „Забрањен приступ незапосленим лицима”. И заиста, могу се виђети двије камере које једна наспрам друге покривају скоро читав простор прихватилишта.
Због тога није чудно да се ускоро појавило бијело пицк-уп возило са натписом „ЈКП Глог”. У њему су била два лица, претпостављамо радници овог предузећа који су рекли да их је алармирао сензор, и све вријеме разговарали са нама не излазећи из возила. Питали су нас зашто смо ту, односно да ли смо некоме најавили нашу посјету. Рекли су нам да само директор може да одобри посјету азилу те да нас они не могу самостално пустити. Узели смо број телефона директора који се зове Славиша. Храну овај пут нисмо оставили. Док смо одлазили, радници су остали да сједе у паркираном возилу испред улаза.
Мало касније смо упутили СМС на број телефона директора који смо добили везано за одобрење посјете, али одговор никад нисмо добили.
Чим смо стигли у Хрешу, између редова смо схватили да ненајављене посјете нису добродошле.
Азил Хреша
На радни дан око поднева азил закључан и без радника; само један пас борави у боксу бр. 11
Због тога смо се сјутрадан (22. 12. 2023) поново вратили у Хрешу, само што је овај пут увелико падао снијег. Овај пут азил је ђеловао још напуштеније и сабласније. На наше велико изненађење, након мање од 24 сата, умјесто четири бокса са неколико паса, само један бокс – бокс број 11 је имао пса у њему. Шта се десило са осталим псима у међувремену, не знамо. Објекат је и даље био закључан, а радник којег смо претходно позвали телефонским путем нам је рекао да су „данас сви на терену, и да чак ни секретарица не ради” – због тога храну нисмо могли да оставимо у управној згради у селу. Храну смо ипак оставили испред улаза у прихватилиште, али смо је мало загребали скалпелом – за сваки случај.
Неке од општина у оба ентитета Босне и Херцеговине са којима је ЈКП „Глог” склапао уговоре, односно вршио услуге уклањања паса од свог оснивања до данас су:
Чајниче
Фојница
Гацко
Општине у Источном Сарајеву
Општине у Кантону Сарајеву
Кисељак
Милићи
Рогатица
Рудо
Соколац
Сребреница
Високо
Вишеград
Већ почетком 2012. године у општини Рогатица спроведене су четири акције хватања уличних паса у којима је ухваћено преко 70 паса.
„(…) Понуду ЈКП ‘Глог’ са Хреше смо објеручке прихватили и осјетно смањили број напуштених керова. Одмах након што у граду сведемо број луталица на подношљиву мјеру, на чему се озбиљно ради, при чему нам треба и већа подршка грађана, прећи ћемо и на „чишћење“ села одакле такође све чешће долазе притужбе грађана на дивљање паса луталица који нападају стоку и људе”, изјавили су тад из Општине Рогатица.
У извјештају о раду Општине Соколац за 2014. годину стоји да је „Комунална полиција у сарадњи са ЈКП ‘Глог’ Источни Стари Град (азил за псе) у 2014. години извршила хватање 306 паса луталица, што је довело до драстичног смањења истих у Граду.”
Други дан нашег доласка азил је ђеловао још напуштеније и сабласније.
Чланице тима Корина испред закључане капије азила Хреша са донацијом хране
Средином исте године портал тацно.нет пише да „према свједочењима организација за заштиту животиња које су боравиле у азилу Хреша, пси у читавих 18 боксова се изгладњују, полијевају водом на температурама испод нуле, остављају данима без воде, а штенад се посебно хумано еутаназира методом летвом у главу.”
У току 2017. године активисткиња и правница Далида Козлић пише за исти портал да су 2012. године Општина Стари Град и ЈКП „Глог” Источни Стари Град склопили незаконит уговор о хватању напуштених паса на подручју општине Стари Град Сарајево.
У том тексту она наводи да је „шинтерај за напуштене животиње у Хреши више пута затваран из разлога што је утврђено да су пси држани у нехуманим условима због чега су на десетине паса угинуле, као и због непостојања потребних дозвола па је евидентно да су општине Источни Стари Град и Стари Град Сарајево алоцирале новац из буџета који није намјенски трошен. У манипулацији и крађи буџетског новца су учествовали и ЈКП ‘Глог’ преко којих су извлачена буџетска средства из наведене двије општине која нису намјенски утрошена. О свему наведеном је достављена обимна материјална документација и докази Државном тужилаштву БиХ, а које је и упутило кривични предмет према Кантоналном тужилаштву Кантона Сарајево.”
Како су у питању вјероватно на хиљаде паса који су претходних година ухваћени и повезени у ово склониште од само 22 бокса, у којем смо ове неђеље констатовали попуњеност од једног до максимално четири бокса, као и због претходно исказаних сумњи активиста, удружења и новинара у начин рада овог предузећа и азила, и бригу за добробит паса који бораве у њему, као и на инциденте који су се десили приликом хватања паса између радника ЈКП „Глог” и грађана у више општина, Удружење Корина ће у будућем периоду посебну пажњу посветити овој теми, те молимо сва физичка и правна лица која посједују одређене информације да их подијеле са нама, нарочито ако долазе из прве руке.
Теам Корина | 25. 12. 2023.
