Švajcarska je zemlja koja je u našim krajevima sinonim za savršenstvo. Nacionalni moto im je „Svi za jednog, jedan za sve“, a možda je baš to jedan od razloga što je ona jedna od najrazvijenijih zemalja sveta. Ova zemlja je po uređenju konferedacija, a prostire se na 41.285 km2 (Srbija je dva puta veća) sa 26 kantona u srednjoj Evropi. Ovo je planinska, alpska zemlja, čiji najviši vrhovi premašuju 4.500 m visine.
Klima povoljna za stočarstvo:
Švajcarska ima više od 1.500 jezera, i sadrži 6% evropskih zaliha sveže vode. Klima je umereno-kontinentalna, odnosno planinska u tim predjelima. U umerenoj zoni Alpa mnogo je padavina, a prije svega snega. U dolinama duvaju vjetrovi. Ljeto je toplo i vlažno, sa povremenom kišom, a to je veoma povoljno za ispašu stada, jer je trava tokom celog ljeta zelena. Istok zemlje je hladniji nego zapad, a na planinama je vrijeme hladno u bilo koje doba godine.
Subvencije za poljoprivrednike i do 90%:
Ukupno 36,9% površine koristi se za poljoprivredu, dok je pod šumama 30,8%. Zemljište nije naročito pogodno za razvoj poljoprivrede, ali je važan faktor u ekonomiji Švajcarske. Država izdašno subvencioniše poljoprivrednike, čak i do 90%, a na godišnjem nivou to iznosi 59 miliona evra! Cilj im je da mlade zadrže na selu, kao i da stave akcenat na lokalne proizvode. Puno pažnje posvećuju ruralnom razvoju, a postoje i jaki poljoprivredni lobiji. Organizovana je čak i inicijativa da se svako ko se odluči za život u selu Albinen u kantonu Valais nagradi sa 60.000 evra!
Tri četvrtine poljoprivrednog zemljišta je pod livadama i pašnjacima:
Razvijeno je stočarstvo, a naročito se uzgajaju krave za mužu. Tri četvrtine poljoprivrednog zemljišta je pod livadama i pašnjacima. Poznat je citat Viktora Igoa: „Švajcarska muze svoju kravu i u miru živi“. Ova grana privrede i dalje u velikoj mjeri odoljeva modernizaciji i zadržava tradicionalne elemente. Vrlo često se mogu sresti pastiri, koji se sele sa svojim stadom između vrhova planina i dolina. Od juna do septembra nalaze se u višim predelima. Mlijeko se koristi u proizvodnji sireva, kao i čokolade. Uzgajaju se i svinje, ovce i koze.
Krave:
Igo: „Švajcarska muze svoju kravu i u miru živi“ –
Ravničarski predjeli namjenjeni usjevima i zasadima
Žitarice i povrće se uzgajaju u ravničarskim predelima. Trećina onih koji imaju farme, takođe se bave i proizvodnjom usjeva. Gaje se pšenica, ječam, šećerna repa, krompir. Kada je riječ o voću, favorit su jabuke i grožđe. Godišnje se proizvede 124 miliona litara vina. Više od 12% površina obrađuje se prema organskim principima.
Poljoprivredom se bavi svega 3% Švajcaraca koji ipak omogućavaju da zemlja bude samoodrživa.
Švajcarci se suočavaju sa trendom da manja gazdinstva ne mogu da opstanu na tržištu. Prije i tokom Drugog svjetskog rata, poljoprivredom se bavilo 25% stanovništa, a to je sada 3%. Mnogima je poljoprivreda dodatni izvor zarade. Ipak, mnogi farmeri su uzdrmali ovaj trend, jer je sve više onih koji imaju više od 20 hektara zemlje. Mnogi proizvodi mogu da budu jeftiniji, ukoliko se uvezu, ali Švajcarci žele da budu samoodrživi. Da bi se nešto uvezlo u ovu zemlju, mora da prođe kompleksnu proceduru, a uključuje i visoke takse.
Zaštita životne sredine:
Švajcarska je trenutno vodeća zemlja na EPI listi (Indeks zaštite životne sredine) sa indeksom 87,42 od 100. Okruženje je toliko zdravo, da ima indeks 93.57, dok je vitalnost ekosistema 83.32. Zalaganje za čistu životnu sredinu godinama se ne menja. Radi se konstantno i planirano. U zemlji ne postoje divlje deponije. Zbog prevencije zagađenja postoje manji gradovi u kojima je potpuno zabranjeno korišćenje automobila.
