…“Drugi nastavni čas tek što je počeo , a čuju se plotuni sa Trebevića. Profesor se pravi kao da se ništa ne dešava, a đaci, Srbi, Muslimani, svi, sve više slušaju buku koja sve ostavlja bez daha. Iza Harisa sjedi Kosta, u vojnoj košulji, izbjegao iz Kninske Krajine na Pale. Posle 10-ak minuta ignorisanja, artiljerija je nadjačala profu, učenici, Paljani, svi slušaju, na Trebeviću se odvija bitka. Mnogo brojniji neprijatelj opet napada, Paljani brane Trebević, tuku se za Pale…
Rat u BiH zvanično je počeo početkom marta te 1992.godine, a već 4.juna 45. Paljana je poginulo u Podžeplju. Na dan sahrane donešenih sa Žepe, gine još 21. Paljanin. Skoro da nema Paljanina koji ne nosi crninu. Sarajevski Srbi već uveliko bježe iz Sarajeva i svaka kuća na Palama ima po deset i više članova koji u njoj borave. Izbjeglice sa sobom vuku po neku torbu, ostavljajući sve, ali i svaki donosi tešku priču šta im se desilo u Sarajevu. Donose priče o silovanju, o nestanku preko noći mnogih komšija Srba, o logorima, mučenjima.
Na Palama su još uvijek Muslimani, komšije, starosjedioci. Niko ih ne dira! Biljana Plavšić obilazi Praču i Podvitez i obećava da mogu ostati ili otići, ali da im neće dlaka sa glave faliti.
Većina se odlučuje da ode. Neki ostaju. Opštinska vlast tog 7.jula 1992.godine, organizuje nekoliko autobuska za prebacivanje Muslimana u Sarajevo, u dio grada koji je pod kontrolom snaga Alije Izetbegovića. Došlo je samo šest autobusa, od toga jedan nije ispravan. Neće moći da krene. Muslimani su na stanici, komšije Srbi ih ispraćaju, neki čak u crnini, neki u uniformama, neki se ljube, plaču. Odlazi prva grupa od 150 Muslimana. Načelnik policije moli za strpljenje i obećava da će sutra ili prekosutra doći još autobuska kako bi se svi prebacili. Nastaje bespotrebna panika..
Policija čuva kuće muslimanske ta dva dana i stvarno dolazi taj 9. jul. Opet stanica, ona u Ulici Milana Simovića. Sada ima dovoljno autobusa, ima za sve koji žele da odu. Opet pozdravljanje, opet plač, kreće se. Ispred autobusa ide vojna policija. Prvi u koloni ide kamion zastava crveni, natovaren stvarima i porodicom od pračanskog efendije, a za njima autobusi lokalnog muslimanskog stanovništva. Na Hreši je izvršena predaja.
Svi paljanski Muslimani, otišli su u Sarajevo, nikome dlaka nije falila na glavi.
Podsjećamo da je SDA samo nekoliko mjeseci prije pokušala naoružati Muslimane u Palama, pa su ta vozila presretnuta i oružje oduzeto. Podsjećamo na zločine pračanskih Muslimana i čuvenog Zeca nad Srbima u Prači i Renovici. Podsjećamo na poginule Paljane u Podžeplju, na Trebeviću. Sve su Paljani prećutali i ljudski ispratili svoje komšije.
Sarajevska čaršija često Pale po negatvnošću spominje, a na sve ovo zaboravljaju, kao i to da su tokom cijelog rata bez problema pili paljansku vodu!
Tokom suđenja ratnom načelniku policije Pale, puk.Malku Koromanu, mnogi Muslimani su potvrdili ovu priči i veličinu Koromana u tim danima. Pukovnik Koroman je pravosnažno oslobođen po svim tačkama optužnice za ratne zločine, a istoriji ostavljamo na sud da kaže kakvi su Srbi-Paljani tih dana ispali kao ljudi i komšije!?
