Култура сјећања!?
То је оно о чему Срби скоро стално причају на кафама, на славама, уз коју чашицу више. Осим приче, гдје су дјела? Једна пословица каже, ко се не сјећа своје историје, иста му се понови. Срби су најбољи свједоци управо тога.
Сви сте вјероватно свједици историјиских прича о појединцима, јединицама, ратним, ратним путевима тих људи и њиховом херојству. Сви се свједоци масовних злочина над Србима почињених посебно у последњих 100 година. Свака кућа има своју причу страдања.
Сарајевски Срби да немају историјуприје 1992.-1996.године, могли би само у те четри године да је напишу боље него неке новонастале нације око нас.
Гдје је нама култура сјећања заиста?
Најбоље говори скоро изнесени податак на јавној трибини организованој у И.Новом Сарајеву у које је изнесен податак да су Бошњаци у Федерацији само о дешавањиа из протеклог рата снимили 139 документарних филмова, а Срби 7. Бошњаци су кроз књиге, филмове и друге документе презентовали преко 1300 таквих дјела, а Срби свега 19.
Питате се да ли је то могуће? стински хероји и ботке Војске Републике Српске су заиста потиснути у заборав и ријетки су они који их се сјете. У Федерацији БиХ, такви су већ одавно добили пажљу кроз филм, књигу, улицу, дане сјећања.
Ко је крив Србима за то? Одговор је Срби сами себи!
