Српска православна црква (СПЦ) и њени вjерници данас обележавају Младенце, велики празник у помен на страдање Светих четрдесет мученика севастијских.
Празник је посвећен сjећању на 40 војника, који су 320. године за вријеме цара Ликинија мученички настрадали за Христову вјеру, јер су прешли у хришћанство упркос изричитој царевој забрани.
Срби вијековима уназад вјерују да Младенце посебно обиљежавају брачни парови који су у првој години брака и који су се вјенчали после 22. марта претходне године. Млади супружници према старом обичају сутра у свом дому примају госте који им доносе поклоне и на тај начин им помажу на почетку њиховог брака и заједничког живота.
Празник је посвећен младим супружницима и због вијенаца којима су севастијски мученици овенчани љубављу Христовом.
На овај начин указује се да млади супружници треба да буду вјерни једно другоме као што су севастијски мученици били вјерни Христу и да ту вјерност и љубав никакво искушење не може и не сме да савлада.
Која је симболика младенчића и венаца
Један од српских обичаја на Младенце јесте и прављење колача који се зову младенчићи и, према обичају, треба да их буде 40. Младенчићи се праве од пшеничног брашна, премазују се медом и нуде свим гостима. Симболизују дуг, срећан и сладак брачни живот.
На Младенце домаћице дочекују госте у својој кући и показују своје умеће и спретност. Обичај налаже да устану рано ујутру и умесе 40 колачића.
Младенци увек падају у вријеме поста тако да и храна која се спрема тога дана мора бити посна због здравља и напретка деце младих супружника.
Празник је у црквеном календару обиљежен црним словом.
