Није било давно када су Борике у општини Рогатица биле носилац туризма свих врста и сједиште познате ергеле коња босанско-брдске и арапске пасмине. Наконвише пута проведене приватизације, дођоше нека лоша времена и са њима људи и неста ергеле, а Борике са својим прекрасним крајолицима, културно-историјским, природним и другим знаменитостима, кромпиром и кајмаком и истоименим хотелом „Б“ категорије са 35 леђаја, нестадоше са туристичке мапе иако су у њима врло често боравили бројни гости. Међу њима, својевремено, били су и чланови „Бијелог дугмета“ са Гораном Бреговићем и Лепом Бреном, али и бројне политичке и друге личности из тадашње властри и пивреде као што је био пресједник Савезног извршног вијећа (СИВ) СФРЈ, Џемал Биједић који је био велики заљубљеник у овај крај и људе у њему попут Србина сељака са шубаром и црвеним шалом око главе и у сред љета Јована Балчака из Борикама сусједног села Блажујевићи са којим је радо „тука“ домаћу шљиву, мезетио борички кајмак и пио горку кафу. Волио је Џемо, који је иначе био и рогатички зет, и боричке коње којим се на паши или елитним грлима у шталама, сатима дивио, па је уз једну државничку посјету Либији, купио и њеном предсједнику Муамеру ел Гадафију поклонио једног коња арапске пасмине из крвне линије „Сабих“, који је рођен и одрастао на Борикама.
За уздарје, Џема је од Гадафија добио једно седло, кога је Џема опет поклонио ергели на Борикама. Радило се о новом уникатном примјерку од коже и чохе украшене гајтанима на либијске народне теме.
Овај вриједни поклон чувао се као релит у централном дијелу хотела „Борике“ са којим су се , прича дугогодишњи управник хотела Ђоко Раздољац, хвалили и дичили запослени, али и сви Боричани. Нешто слично мало је ко имао или могао имати у овим крајевима. Уз то био је доступан оку свих намјерних или случајних посјетилца Борика од којхих су се многи поред њега радо фотографисали „за успомену и дуго сјећање“ на Борике и њене знаменитости.
Све је тако било док је радио хотел, који нажалост неради већ више година и кога сада зуб времена озбиљно нагиза и посебно кад укидоше ергелу, половином марта 2019, наста ерозија и угледа Борика које су имале сва обиљежја планинског, зимског и других облика туризма и дође до изражаја пјесма која је тим поводом чула и чује на Борикама: „Ој Борико на Балкану рају, тужна прича приведе се крају“.
И садашње стање води томе, али остаје дилема гђе неста Гадафијево и Џемино седло? У чијим ли је рукама завршило, питају се Боричани и предлажу да се оно што прије нађе и врати као општенародно добро у Рогатицу и док једног дана не заживи локални музеј преда на чување Општинској Туристичкој организацији у којој се иначе чувају неки занимљиви, стари, предмети прикупљени ентузијазмом појединца и група са подручија ошптине.
Текст и фото: Сретен Митровић
/058/
