Marija Sandić (22) iz Beograda je lepa i atraktivna devojka koja čuva srpsku tradiciju – guslanje i etno muziku. Neretko je izložena osudi drugih, jer svojim načinom života objedinjuje tradicionalno i savremeno, pokazujući kako može izlaziti u klubove, oblačiti se moderno, ali i biti deo guslarskih večeri koje slave junaštvo, veru i moral.
Kćerka je poznatog guslara Vukojice Sandića i zajedno sa njim drži školu gusala. Iako društvene mreže nikada ne bi mogle da ukažu da Marija peva i voli cikluse guslarskih pesama, stvarnost je potpuno drugačija.
– Guslanje je nešto iskonsko u nama, jer je deo naših korena i istorije. Susrećem se sa ljudima koji govore da je zvuk gusala ružan i neprijatan. Međutim, kad god naiđem na takve komentare pokušam da osobi koja ih je izgovorila približim srž takvih pesama i tada dolazi do potpunog obrta. Kada osete koliko guslanje ima emocije i težine, čujem odmah reakcije „čoveče, naježila/naježio sam se“ i tada prestaje ta averzija koju su imali – počinje naš razgovor Marija Sandić.
Ipak, zbog načina na koji Marija živi, često se dovodi u pitanje njen moral, odnosno „kače“ joj se etikete lažnog moraliste i licemera.
– Često me napadaju da sam kontradiktorna i neiskrena u svom sistemu vrednovanja, jer je, prema njihovom mišljenju, ono što plasiram na internetu drugačije od onog što propagira guslanje. Kao da ne mogu da kačim fotografije u kupaćem kostmu ili iz provoda, jer pevam uz gusle, što je potpuno suludo – objašnjava Sandić i dodaje:
– Moj otac ima nas četiri ćerke i mogu da kažem da smo dobro vaspitane, naučene pravim vrednostima i negovanju naše kulture i tradicije. Zaista ne vidim razlog zbog kog se u guslanje ne bi ugradio deo mladosti i modernog. To što guslamo ili pevamo etno pesme, ne znači da treba da idem po gradu u narodnoj nošnji, da se vozim konjskom zapregom ili idem na igranke, jer se društvo razvilo.
Mlada etno pevačica ističe i da je neretko izložena sajber nasilju, a da uvredljive poruke uglavnom dobija od muškaraca, dok, kako kaže, nikada nijednu ružnu reč nije dobila od žene.
– Verovatno to što živim životom jedne devojke u Beogradu, iz njihove percepcije, izgleda kao da sam nemoralna. Ja samo funkcionišem kao i svi mladi, idem u klubove i diskoteke, ali tamo se ponašam normalno i primereno, onako kako sam i vaspitana, pijem svoje piće, zabavljam se sa društvom, igram i provodim – navodi Sandić.
Od malih nogu uz gusle:
Marija je, kao najmlađa ćerka, od malih nogu odrastala uz etno muziku dok je njen otac guslao. Iako ne zna da gusla, kaže da pevanjem prati gusle praktično otkad je počela da govori.
Guslarska škola koju Marija vodi sa ocem, osnovana je pre 13 godina, kada je ovaj instrument bio u potpunom zapećku. U tom trenutku Marijin otac, odlučuje da vrati Srbima istorijski značajni deo tradicije i okuplja guslare. Tako nastaje škola, ali i jedna mala revolucija. Danas u Srbiji postoji oko 50 škola gusala, što ovu porodicu čini izuzetno srećnima.
– Da u svakoj školi postoji po samo jedan guslar, to je uspeh, a kamoli da ih je više! Gusle su bile uz narod kad je bilo najteže! Rekla bih da se ponovo nalazimo u teškim vremenima i zato su se ljudi okrenuli srpstvu. Gusle i etno pesma nas sokole i guraju dalje! – ističe naša sagovornica.
Nismo mogli da ne pitamo Mariju koja joj je omiljena pesma i kao iz topa nam je odgovorila:
– „Veseli se srpski rode“, Danice Crnogorčević, koja pretpostavljam da je trenutno omiljena etno pesma 80 odsto Srba. Guslarska omiljena pesma mi je „Novi uskok“, a ako me pitate za narodnu pesmu, to bi bila „Zaboravi broj mog telefona“, Jašara Ahmedovskog – kroz smeh navodi Marija, čime potkrepljuje izjavu da se i te kako kreće i po kafanama i da živi jednim mladalačkim životom, koji ne isključuje život po tradicionalnim vrednostima.
Žene i gusle?
S obzirom na podatak da su u Srbiji, kako u prošlosti, tako i danas sa guslama na krilu mahom bili muškarci, zanimalo nas je kako se na ženu gleda u guslarskim krugovima. Naša sagovornica tvrdi da sa guslama i u vokalnoj pratnji tog instrumenta mogu biti svi oni koji imaju emociju.
– Talenat i sluh nisu nužno potrebni da biste se bavili guslanjem, potrebno je da osećate to što radite, jer ako nema osećanja, nema ni dobro guslanja. Ne bih to ograničavala na pol, jer znam žene koje božanstveno guslaju. Malo ih je, ali su izvanredne! Jednostavno je, guslanje nije samo pretrljavanje preko žica od konjskih dlaka, to je ljubav – kaže Marija.
Gusle kao samospoznaja
Ovaj istorijski instrument služio je za okupljanja naroda, za iskazivanje najtananijih emocija, za udvaranje, za bodrenje i opevavanje boli i tuge, a Marija kaže da njoj guslarske pesme koje peva služe za samoispitvanje.
– Kada čujete pesme u kojima su opevana sva čojstva, junaštva, veličine naših predaka, njihova snaga i herojstvo, prosto nemoguće je da se ne zapitate nad samim sobom. Meni tekstovi pesama služe da uradim analizu sopstvenih postupaka, onoga što mislim, što govorim i radim. Ako je neko od mojih predaka bio toliko velik čovek i bio je spreman da izgubi život zarad časti, onda je to ono što treba da bude i moja vodilja – zaključila je naš razgovor Marija Sandić.
Kako Marija peva uz gusle, ali i nastup drugih članova njene škole imate priliku da čujete 11. i 12. februara, u Teatru 78 u Beogradu.
