Да ли је реална цијена стана од 2100-2500КМ по квадрату, за новоградњу у Палама или Доњем дијелу Града?
Свједоци смо наглог раста цијена некретнина, посебно почетком због геополитичких наглих промјена. Како после короне, тако и почетком рата у Украјини. Када смо питали економисте да ли је оправдано, рекли су да није, али имају објашњење.
Наиме, свака криза диктира инфлацију цијена. Људи се боје за свој уштеђени новац па га желе кроз куповину некретнине у њој сачувати. Међутим, ако је плата просјечна била око 980КМ и порасла на 1100КМ, а квадрат стана са 1400КМ порастао на 2400КМ, онда јасно говори да омјер плате и цијена некретнина није реалан.
Економиста Самарџић нам објашњава како се под изговором борби око Мариупоља нагло и до 150% поскупљало жељезо. А како циене нових стамбених јединица дктира и цијена грађевинског материјала. Борбе око тог града нема више, а трговина кроз луке Црног мора функционишу. Цијене жељеза су доста пале, зашто не и цијене некретнина? Цијена резане грађе дрвета у почетним данима рата је скочила и до 600КМ, а сада је око 380КМ. Зашто је опет цијена некретнина остала иста? Пале су цијене горива, као и грађевинског материјала мање или више.
На крају се питамо, ако је просјечна цијена стана на Палама 2.200КМ, а купите једнособан стан од 50м2, што износи = 110.000КМ, колико година вам је потребно да зарадите тај новац са просјечном платом?
