Родитељство је једина ствар у животу која прије самог постајања родитеља нема праксу и која се никако не може научити.
Мајке су, наравно, увијек предвођене љубављу, мислећи да чине најбоље за своје дијете.
Некада мајчинство и понашање према новорођенчади зависи и од мјеста живљења, менталитета државе, а у већини случајева зависи од тога како су мајке учене од својих породица. Сходно томе свакодневно се полемише о дојењу дјеце.
Сада је, као никада раније, тешко бити мајка дојенчета јер на друштвеним мрежама читамо разне савјете на тему дојења и исхране дојенчади, генерално, које у животе новопечених мама најчешће уносе несигурност и страх од најљепше улоге у животу.
Доктор Драган Ћајић који се свакодневно сусреће са мајкама и њиховим причама је прије тачно десет година изнио свој лични став управо о теми исхране дојенчади, а који је сада, након деценију, актуелнији него икада.
Доктор Ћајић тада је написао да се већина прича заснива на томе како неки педијатри, понекад и грубо, критикују мајке јер своју дојенчад хране крављим млијеком.
Он објашњава како некада та грубост „дотиче“ и социјални статус мајке, мјесто живљења, па чак и њеног педијатра и породичног доктора.
-Формално-правно дотични критичари су у праву, али морални принципи наше професије не дозвољавају нам, да у садашњем времену материјалног безнађа атакујемо на погрешну страну, не нудећи било какво алтернативно рјешење – појаснио је др Ћајић, додајући како је очито је да у овој сфери њихове професије постоји проблем, у склопу глобалне кризе, која нажалост није заобишла ни дојенчад.
Проблем је јасно дефинисан и носи назив „исхрана дојенчади у ванредним условима“ .
-Свако ко живи на овим просторима и ко то другачије прихвата вјероватно је изгубљен и у времену и у простору. Рјешење овог проблема није у атаку на мајку, нити на њеног ординирајућег педијатра и породичног доктора – истиче др Ћајић.
Он додаје како су рјешења заправо у нама самима, те да, уколико не можемо помоћи мајкама које доје, морали бисмо их барем оставити на миру.
„Дојење најбољи избор“
Хиљаду пута поновљена реченица, али и недоречена. Сви знамо да нема алтернативу. И опет проблем. И поред промоције дојења, болница „пријатеља беба“ и других покушаја да заштитимо дојиљу, у већини породилишта стоје „заштекане“ кутије индустријске хране. “Злу не требало“. Зашто не наступамо тако агресивно у промоцији дојења, као када критикујемо мајке коју дјецу хране крављим млијеком? Или нам је понестало мотивације или смо пак, мотивисани за промоцију неке друге, алтернативне исхране. Мајка нас нема чиме мотивисати. Неко други има моћи за то. Зашто онда лажемо сами себе?“
Шта урадити ако мајка не доји?
Мајку не треба критиковати, јер је друштво одговорно колико и сама мајка – сматра др Ћајић.
Приједлози др Ћајића за исхрану дојенчета
У социјално-оптималним срединама, препоручити „индустријско“ млијеко. Кажу, једина права алтернатива мајчином млијеку током прве године живота. Наизглед, све једноставно, без много памети. Ако овоме додамо агресивност произвођача у маркетингу, потпомогнуту великим бројем нас самих, онда је овој врсти хране централно мјесто у ланцу исхране дојенчади загарантовано.
И све би то било тако једноставно, да је вријеме некадашњег благостања, када је дојење било храна „другоразредних“ популација, а храна из „кутија“ била дио социјалне „надмености“. Дошло је неко друго вријеме, у коме се неки од нас не могу, или не желе прилагодити. У многим породицама, у којима можда нема никаквих прихода, са свим пратећим неминовним трошковима, са властитом „кравицом“ или бесплатним крављим млијеком, логично је очекивати да ће се „оштрица“ породичне економије усмјерити управо ка „индустријској храни“ за дојенчад.
И опет проблем, и жестока фрустрација у душама неких од нас и компанијама произвођачима „кутија“. И атак на мајке, које „мрзе“ своју дјецу. Који је разлог оваквог понашања? Ако смо толико фрустрирани, ако волимо дјецу, ако поштујемо струку и своје интересе онда кренимо другим путем ка рјешењу. Зашто се не изборимо да бар социјално угрожена и болесна дјеца добијају храну из „кутије“ на рецепт? Зашто компаније, као произвођачи сокова, бар један мјесец у години не ураде исто и умјесто 400 производе 600 грама, за исту цијену? Одговор знамо сви. Овај пут нека остане међу нама, у интересу професије.
И на крају, кад се све горе поменуто исцрпи, остаје „моја кравица“. Треба признати, за одређен проценат дјеце, неадекватно рјешење (прематуритет, атопијски дерматитис, интолеранције,бар првих 6 мјесеци живота и други). Мајка је ту немоћна. Ми не бисмо требали бити по страни. Ни ми, нити систем.
Ванредне прилике, ванредна исхрана. Ако је тако, онда нађимо начин да кравље млијеко прилагодимо дојенчету. Како? Надајмо се да ћемо у догледно вријеме читати књигу „Исхрана дјеце у ванредним приликама“ издату од наших аутора.
И, чудно питање једне мајке: Чиме хранише Теслу, Александра Великог и многе који промијенише свијет? Можда би то требало провјерити?
Има нешто горе од крављег млијека. Пржено брашно разблажено са водом. Надајмо се да то нећемо доживети – закључује др Ћајић.
