Прославља се 11. септембра када се црква сјећа великог проповједника и претходника Исуса Христа — Св. Јована Крститеља, и његовог мученичког страдања.
Међу личностима јеванђељским који окружују спаситеља, Свети Јован Крститељ заузима посебно мјесто.
Свети Јован Крститељ рођен је шест мјесеци прије Христа (7. јула) и зато је назван Претеча, јер је људе припремао за долазак спаситеља ријечима: „Иде за мном јачи од мене“ (Мк. 1, 7).
Ево шта СПЦ каже о овом празнику: „Ирод Антипа, син старога Ирода, убице младенаца витлејемских у вријеме рођења Господа Исуса, бјеше господар Галилеје у вријеме проповиједи Јована Крститеља. Бјеше тај Ирод жењен кћерком некога арапског кнеза Арете. Но Ирод, зли изданак од злога коријена, отјера своју закониту жену и незаконито узе себи засо жителницу Иродијаду, жену свога брата Филипа, који бјеше још у животу. Против овог безакоња уста Јован Крститељ и силно изобличи Ирода. Ирод га баци у утамницу. За вријеме једнога пира у свом двору у Севастији Галилејској играше предгостима Саломија, ћерка Иродијадина и Филипова. И пијани Ирод, занесен томи гром, обећа играчици дати што год буде од њега искала, ма то било и половина царства. Наговорена од своје мајке Саломија заиска главу Јована Крститеља. Ирод нареди те Јована посјекоше у тамници и донесоше главу његову на тањиру.
Ученици Јованови ноћу узеше тијело свог учитеља и чесно сахранише, а Иродијада избоде иглом језик Јованов, па главу закопа на неко нечисто мјесто. Смрт светог Јована догодила се пред Пасху, а празновање 29. августа установљено је због тога што је тога дана освећена црква, коју подигоше на гробу његовом у Севастији цар Константин и царица Јелена. У ту цркву положене су и мошти ученика Јованових: Јелисеја и Авдије“.
Овај празник слави се од давнина, а свједочанства постоје од петог вијека у бесједама Петра Хризолога.
Свети Јован се празнује више пута у години: 20. јануара – Сабор Светог Јована Крститеља, 7. јула – Ивањдан – рођење Светог Јована, 11. септембра – Усјековање главе и 6. октобра када се обиљежава светитељево зачеће.
Данашњи дан се проводи у строгом уздржању и посту. Не једе се и не пије ништа што је црвено, јер то подсјећа на проливену крв Јованову.
Овог дана вјерници не славе и не веселе се, а по могућности, у руке не узимају нож, у знак сјећања на страдање Јованово.
У Херцеговини се на овај дан пости, не раде се тежи послови и нарочито се води рачуна да се не раде ништа око сјемења, чак се пази на који је дан пало усековање, па ако је то понедјељак, на пример, онда сваког понедјељка у тој години избјегавају да започињу било који посао.
Постоје двије верзије гдје се налази глава Св. Јована. По једној она се налази у катедрали у граду Амијену у Француској. Тврде да се овдје налазе две трећине главе.
По другој верзији, глава Св. Јована Претече се налази у Дамаску, у Омајадској џамији.
На мјесту гдје се сада налази џамија налазила се хришћанска црква посвећена Јовану Крститељу у византијско доба. Зеленкасти саркофаг, мјесто је и хришћанског ходочашћа, пошто у себи крије одсјечену главу Светог Јована, којем се и муслимани клањају.
Подигнута су три минарета. Један од њих је минарет Исуса Христа.
Муслимани вјерују да ће једног дана, приликом страшног суда, Исус сићи низ тај минарет и сукобити се са сотоном, гдје ће га коначно и побиједити.
У Омаја џамији, богомољи у којој има мјеста за двадесет хиљада вјерника, свакодневно је много хришћана.
У просторијама џамије, мјесту где се моли, похрањена је глава св. Јована Крститеља.
Ово мјесто одише необичним миром. Познаваоци кажу да нигдје у арапском свијету не влада толика вјерска толеранција као у Сирији.
