Велики уметници имају ту привилегију да кроз своја дела живе вечно. Предраг Живковић Тозовац дао је посебну боју и карактер српској народној песми, а у времену које је било врло непријатељски настројено према свему српском, па и српској музици, успео је да уведе теме из националне историје у главни ток наше фолк музике заузевши једну од водећих интерпретаторских позиција.
Тозовац је био не само велика звезда, него и комплетан музичар. Поред интерпретације и дивне боје гласа из кога је избијала посебна емоција, Тозовац је умео изузетно добро да свира хармонику, трубу и бубњеве.
Рођен је у Краљеву, у Краљевини Југославији, од оца Светозара – „Тоза“ Живковића и мајке Будимке. С обзиром да је Тозо Живковић био веома угледан домаћин, гостионичар и познати музичар, Предраг Живковић је управо по свом оцу добио надимак као „Тозов син“ односно „Тозовац“. Мали Предраг проводио време слушајући најбоље интерпретације старих српских песама код свога оца, чувеног хармоникаша, који је држао кафану у Матарушкој Бањи и код кога су гостовали најбољи музичари.
Због опсаде Краљева Југословенске војске генерала Драгољуба Драже Михаиловића из октобра 1941. године (у оквиру устанка током лета и јесени те године), када су ослобођење града у кључном тренутку борби против Немаца својом издајом спречили партизани под командом Ратка Митровића, а о чему пева чувена четничка песма „Над Краљевом жива ватра сева“, оца Предрага Живковића – Светозара стрељају Немци у својим злочиначким одмаздама над слободољубивим Србима.
Тада је у Краљеву побијено преко 2,000 најугледнијих српских грађана, по драконском окупационом правилу „100 Срба за једног Немца“, а међу стрељанима је био и отац Предрага Живковића Тозовца што ће као трагедија обележити цео живот чувеног српског певача.
За разлику од многих нешколованих и необразовних музичара из света народне музике, Тозовац је завршио гимназију у Краљеву и студије на Економском факултету универзитета у Београду.
Прве синглове снима 1965. године, снима такође и дуете са славном Силваном Арменулић, док његова огромна популарност почиње 1971. године, када на фестивалу „Песма лета“ побеђује композицијом „Мирјана“. Тозовчева каријера ће се касније везивати за неке од најлепших и најпопуларнијих српских песама.
Но култни статус за сва времена Тозовац стиче својом антологијском песмом „Јеремија“ због које је привођен на разговоре у Државну безбедност комунистичке Југославије и због које је морао да се крије на неко време код пријатеља у Немачкој. Након две године враћа се у Србију, власти му због „четничког Јеремије“ одузимају пасош и не дозвољавају да путује, но Тозовац остаје апсолутни миљеник публике и наставља да пуни концертне сале.
Поред много одржаних концерата и телевизијских емисија певао је често у дуетима са нашим највећим народним певачима, у првом реду са: Предрагом Цунетом Гојковићем, Мирославом Илићем и Лепом Лукић. Осамдесетих година прошлог века, заједно са Предрагом Цунетом Гојковићем и глумицом Златом Петковић био је телевизијски водитељ чувене емисије „Фолк парада“.
Предраг Живковић Тозовац био је проглашен за почасног грађанина града Краљева и добитник је „златног микрофона“ као највећег музичког признања Радиотелевизије Србије.
Преминуо је 06. априла 2021. у 85. години живота.
