Сарајевски Срби су поднијели највеће жртве у стварању Републике Српске. Преко 150.000 Срба је живјело у Сарајево 1991.године. У Одбрамбено-отаџбинском рату, Сарајевско-романијски корпус је извојевао је војничку побједу над осам пута бројнијим непријатељем. Та цијена је била 4.150 погинулих припадника и преко 60.000 рањавања. У и око Сарајева погинуло је и нестало преко 10.000 Срба. Срби су у рату држали територијално већи дио Сарајева. Дејтон је доживљен као највећа тагедија овог напаћеног народа.
Одлуком Слободана Милошевића да „поклони“ непријатељу Сарајево, довело је до егзодуса преко 120.000 Срба преосталих у одбрањеним Хаџићима, Илиџи, Грбавици, Вогошћи, Илијашу, Рајловцу, Врацама, Неџарићима.
Остале су само војне касарне и мање насеље на подручју Лукавице, као и Војковићи, дио Старог Града и већи дио Трнова. Подсјећамо да су Пале иступиле из Града Сарајева 1990.године.
Било је питање гдје ће сви ови Срби? Нису знали гдје ће, али зналу гдје неће! Неће да остану и чекају Алијину полицију, коју су у рату побједили.
Донијела се одлука, почеће се са капиталном изградњом Града Српско Сарајево! Радован Караџић и Момчило Крајишник су ово помпезно најавили на ТВ-у. План који је донешен на брзу руку, без детаљне анализе, био је да се град прави на Равној Романији као централни дио. Дијелови града и насељена мјеста да се спуштају према Палама преко Мокрог, према Сокоцу и Рогатици.
Говорило се о томе како ће новоформирани град имати између 150 и 200 хиљада становника. Ако посматрамо са безбједносног аспектам ово је био изузетно добар план. Међутим, због утицаја климе, самог терена, лоше водне, канализационе инфраструктуре и приватних посједа, од плана се одустало!
Влада тадашња СР Југославија финансирала је капиталну изградњу града у вриједности грађевинског материјала неколико милијарди њемачких марака. Почело се са изградњом данашњег општина Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево, Пала и Сокоца.
Нагло уништавање привреде, селидбе и несигурност, додатно су допринијеле неповјерење код становништва, које је бесповратно отишло са регије. Највећи број Сарајлија одселио је за Бијељину и Србију. Мањи дио је одселио за Зворник, Братунац, Рудо и Вишеград.
Тако је пропао план централизованог дијела Града Српско Сарајево, а велике количине грађевинског материјала који је стизао као донација из СР Југославије никада није стигао до оних до којима је био потребан да се ово све реализује.
Наставиће се…
