Почев од 1993. године, па све до 2011. године братски грчки народ, Црква и држава примили су скоро 20.000 српске деце у организацији грчког Црвеног крста, највише деце чији су један или оба родитеља погинула у Отаџбинском рату 1991-1995 или деце инвалида. Српску децу су узимале грчке фамилије широм Грчке, од југа на Криту, до севера у грчкој Македонији и од јонских острва до Тракије и егејских острва.
Не само то, у организацији грчке Православне Цркве (и Атинске архиепископије и Цариградске патријаршије) у Грчку је ишло још неколико хиљада српске деце из ратних подручја, Српске Крајине, Републике Српске, Метохије и Косова.
Наша браћа Грци најбоље знају ко су Срби и какви су били наши славни преци који су живели на Крфу и егејској Македонији од 1915. године, па све до пробоја Солунског фронта, септембра 1918. године. Њихови унуци и праунуци такође су добро знали да Срби страдају и боре се само да буду своји на своме, као наши преци Срби и Православци и да нас сви у окружењу нападају само зато што смо Срби и Православци. Зато се и не треба чудити што су грчке породице примале нашу децу пуних осамнаест година, која су живела са њима, ишла у школу, на излете, током лета на море.
Пронађите још један народ који се овако понео према нама у време наших највећих несрећа, рата, санкција, сиромаштва итд. Нећете га пронаћи!
Зато се и не треба чудити што Срби говоре да ми имамо само два савезника, Бога и грчки народ!
