За време Првог и Другог српског устанка у Србији од 1804. и 1816. године и ратова у Црној Гори многе турске породице су бјежале из Србије и Црне Горе и досељавале на подручје Гласинца.
За Соколац се позитнвно зна да се као насеље назива тек у турском периоду ранијег времена, тачније од 1852. године. Због својих географских и теренских пространстава, богате сировинске базе за исхрану људи и стоке. Гласиначка висораван служила је у гурском периоду као позиато зборно место за окупљање ратника, пред разне војне покрете и нападе.
Први Хан у Сокоцу подигнут је 1862. године око којег се на главном друму развило груписано насеље. Тада је Соколац постао средиште за цео Гласиначки крај и његово насеље.
Од 1687. године помињу се села Примчићи у коме су насељени Хоџићи, с. Мрвићи населили Сјенари а и Биоградлије долазе у Мрвиће 1803-1813. године после рата у Србији.
Леле из Смедерева досељавају у с. Педише. Хуреми у с. Кошутица, Кулићи у с. Смртиће и Мрвиће, Мујагићи и Хоџићи од Колашина у с. Неправдиће, Хрвати у с. Побратце, Јусићи из Никшића у Мрвиће, Барјактаревићи и Шеховићи насељавају у Примчиће и Мрвиће.
Ајановићи су живели у Кули. Познато је место где је била Ајановићева кула. То се село зове Кула на Гласинцу. Некада су у Балтићима живели и имали свој оџак Танковићи и они су чувена породица, Шахинпашићи из Горњег и Дољег Оџака су са Гласинца.
Неке турске породице су 1687. године напуштале Далмацију и Боку због буна и опаспости и досељавали у Босну и на Гласииац. Од досељења Турака на Гласинац 1462. године до 1863. године многе турске породице из Србије и српских територија доселиле су па територију турске владавине у Босну.
НАСТАВИЋЕ СЕ…
