Тешка срца, али уздигнуте главе, поново један до другог, некадашњи припадници Прве гардијске моторизоване бригаде Војске Републике Српске, данас браћа и пријатељи, први пут организовано су обишли гробове својих сабораца, чију је младост тог 15. априла 1995, на висовима Трескавице, у мећави, прекинуо непријатељ. Када је стало 12 срца, готово у минуту.
На браник отаџбине деведесетих година прошлог вијека стала је и једна гарда – Прва гардијска моторизована бригада ВРС, о којој се, донедавно, готово ништа није ни знало. Формирана је на Богојављење 1993. одлуком Главног штаба ВРС, махом од младих регрута, старих тек 18 и 19 година из цијеле Српске, а неки су и пунољетства дочекали на линији. Највећи дио рата бранили су шири рејон Трескавице и Трнова и управо је ту, на суровој планини, заувијек угашено 12 живота чија су гробна мјеста, од Шековића до Босанског Петровца, у петак обишли њихови некадашњи саборци, данас окупљени поново под истом капом – у Удружењу гардиста Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске.
Са породицама погинулих гардиста су обишли њихове вјечне куће, положили цвијеће и запалили свијеће.
– То је 12 наших хероја, момака који су били на одслужењу редовног војног рока, на првој линији гдје је нападао бројчано надмоћнији непријатељ, али нису устукнули. Један од циљева удружења је да сва наша погинула браћа, њих око 130, и њихове породице никад не буду заборављени – рекао је Аћимовић, који је додао да очекују да Влада Републике Српске обећано спроведе у дјело и да сви гардисти добијају статус борца прве категорије, јер је то, како каже, најмање што Република треба да уради за своје преживјеле ствараоце.
Образ без мрље
Ниједан њихов припадник, каже Драшко Маџар, није ни процесуиран нити осуђен.
– Пречешљана је сва архива о јединици. И све је чисто. Ништа нечасно није урађено. Ратовали смо по међународним нормама, без иједне мрље – рекао је Маџар.
Извор: Глас Српске
