Радојка Лакић – споменик народне хероине из Скендер Вакуфа

0
1546

Рођена је у Скендер Вакуфу. Пошто јој је отац био учитељ, породица се много селила, па је ниже школовање завршила у неколико градова Босне и Херцеговине, и на крају, у Шапцу. Још од 1935. године је чланица Савеза комунистичке омладине Југославије. Њеном лику и ђелу посвећена је скулптура Стратиште, чији је аутор скулптор Алија Кучукалић, а која се налази у Спомен-парку Враца у Сарајеву. Ова народна хероина је од средњошколских дана и похађања гимназије у Бијељини била упућена у идеје радничког покрета и револуције. Тада се укључила у љевичарски омладински покрет, иако су је њени родитељи редовно настојали одвратити од тога тако што су је затварали у кућу и тукли. Радојка је истрајала у својим увјерењима, те је 1936. године у Београду уписала Технички факултет, и придружила се студентском покрету, СКОЈ-у, а онда и КПЈ-у. Иако је живјела у великој оскудици, присуствовала је свим демонстрацијама и састанцима, и често била хапшена.

Политичку активност је, у току студија, наставила у оквиру разних студентских удружења. 1937.године постала је чланица КПЈ.Међу првима проглашена Народним херојем Југославије.

Пред рат се запослила у Главној пошти у Београду. У поштанско-телеграфско-телефонској струци радило је тада око 40% жена, које су, у оквиру удружења, формирале „Женски одсјек” (1935.), који је разрадио план своје делатности међу ПТТ службеницама и радницама. Касније је формирана и женска секција која је окупљала жене. Радојка је била активна у свим тим удружењима, посебно јер су се у Удружењу ПТТ радника и службеника у Београду формирали кружоци који су окупљали симпатизере КПЈ . У кружоцима су вршене припреме за пријем у партијско чланство.

Радојка је учествовала, како у синдикалном организовању и партијском раду, тако и у свим студентским акцијама. У једној акцији (1940.) је рањена у главу.
После бомбардовања Београда, отишла је родитељима у Бјељину, а затим у Сарајево, Радојка Лакић била је једна од најактивнијих чланица сарајевског покрета отпора, у којем је од јуна 1941. године ђеловала као секретарка ћелије на Башчаршији. Од момента када је стигла у Сарајево, ни на једном мјесту није спавала двије ноћи узастопно. Бјежећи од усташа, стално је мијењала мјесто боравка, користила лажне легитимације и градом ишла под заром. Са легитимацијом на име Марија Ходак ухапшена је почетком септембра 1941. године. У њедрима је носила револуционарне прогласе КПЈ и дијелове хисторије Комунистичке партије Совјетског Савеза, који су пронађени приликом претреса. Након бруталног мучења, осуђена је на смрт стријељањем, те се одбила жалити на пресуду. Стријељана је 28. септембра 1941. године на Врацама. Пред стријељање је испушила цигарету и узвикнула: „Смрт фашизму, слобода народу!”. Сахрањена је у Гробници народних хероја у Спомен-парку Враца, а скулптура Стратиште, која јој је посвећена, више пута је била вандализирана и недостаје јој десна рука. Улице у Бијељини и Сарајеву су носиле њено име, али су преименоване након посљедњег рата.

Сахрањена је у спомен гробници народних хероја на Требевићу. Једна улица у Београду носи њено име.

Извор: yu-nostalgija.com

Фото: spin-portal.info