Народна ношња Гласинца, ово традиционално благо, данас се среће само у посебним приликама попут фолклорних манифестација гдје можемо видјети игре и пјесму наших чувара традиције – фолклораша.
Аутор књиге „Народна ношња, игре и пјесме са Гласинца” Марко Радивић из Бограда, који је поријеком са Гласинца, обишао је 56 села и разговарао са 104 саговорника на ширем подручју Гласинца од 2014. до прошле године, да би професионално обавио цјелокупно истраживање и издање у којем се може потражити више информација.
Кроз саму етнологију прожимају сеаљи да гласиначка ношња има елементе херцеговачке, с обзиром да већину становништва на овом подручју чине досељеници из Херцеговине и Црне Горе, те да се види утицај Сарајева, Подриња и Србије.
Дијелови ношње су:
Пеленгаће које су саткане од црног домаћег сукна. Ногавице у пеленгаћа краће су него у Сарајевском пољу и допиру само до испод кољена. У сарајевском крају овај дио одјеће код православних се зове „шарвале”. У Херцеговини су ношене пеленгаће од бијелог или плавог сукна.
Кошуље спадају у главни дио мушке ношње у соколачком крају. Кошуља је дугачких и широких рукава, украшена је керама (чипком од бијелог памучног конца).
Џемадан се носи само зими, облачи се по кошуљи. Прави се од чохе или сукна, без рукава. Боје су црвене или угасите. По ивици су опточени гајтаном или сиролом. У Мулалуку, сусједном дијелу Босне југозападно од Гласинца, џемадани су црне боје. У Херцеговини се џемадани разликују у томе што се праве од сукна црвене или плаве боје. У имућнијим породицама Сарајевског кадилука израђиван је „скодомски џемадан” украшен срмом.
Гуњић у соколачком крају је краћи него у Сарајевском пољу. Прави се од црног сукна и везен је по прсима. Ако је гуњић од чохе, онда се зове фермен и извезен је гајтанима, сприједа сасвим отворен и не скопчава се. У Херцеговини се не украшава везом, само се опточи црвеном сиродом по ивицама.
Тозлуци су главна одлика гласиначке ношње. Носе се испод кољена, око листова ноге, бијеле су боје. Опшивени су црвеном чохом и црним гајтаном. У Сарајевском пољу тозлуци су црне боје. У Херцеговини, одакле се доселио већи број гласиначког становништва, обичним даном се носе тозлуци од бијелог сукна.
Појас (тканица), раније, до средине 19. вијека, православци су се опасивали бијелим вуненим појасом. Касније је постао обичај да се опасује црвени појас. Послије окупације Босне (1878) почела је да се носи тканица.
Поред ових дијелова ношње ту су и гуњ, кабаница, чарапе, рукавице, шал, опанци, капа, копаран, антерија и ћурдија.
Чувајмо традицију.
Извор и фото: Туристичка организација Соколац
