Српска православна црква и вјерници славе Успеније пресвете Богородице, један од највећих хришћанских празника. У народу познат као Велика Госпојина, празник је мајки и дјеце. Према народном календару, између Велике и Мале Госпојине, 21. септембра, најбоље је брати љековито биље.
Празник је успомена на смрт Богородице, према јеванђељима, дан када се узнела на небо „и предала свој дух у руке Спаситеља“.
До краја живота живјела је у Јерусалиму, окружена пажњом апостола и прве хришћанске заједнице.
Као што јој је некад архангел Гаврило саопштио да ће родити сина божијег, тако је сада обавјестио да ће се, на овај дан упокојити. Вазнела се на небо и „предала свој дух у руке Спаситеља“.
Предање каже да је Богородица живела 60, према неким изворима 72 године, надживјела је свога сина, наставила његову мисију и била свједок многих славних догађања.
Празновање Успења Богородице установљено је 528. године по жељи цара Маврикија који је на овај дан побиједио Персијанце. Од тог датума сви хришћани славе овај дан.
У Грчкој и Румунији, ово је и државни празник. Вјерници масовно посјећују чудотворне Богородичине иконе. Посебно је свечано у Јерусалиму, где се обавља обред симболичне сахране Богородице.
Вјеровања
Не мали број породица слави данас крсну славу, међу њима је и ужарски еснаф.
Како празнику претходи двонедељни пост, а данас се вијерници, посебно жене, причешћују.
Овај дан уопштено, сматра се празником жена и мајки. Не раде се данас никакви послови.
Време између Велике и Мале Госпојине зове се међудневница, а и њу, као и Велику Госпојину, прате многи обичаји.
Сматра се и да су јаја прикупљена у овом периоду најквалитетнија и дуго остају свежа.
Велика Госпојина слава је општине Пале.
