Према народном предању, на овај дан почињу да се преображавају и гора и вода, најављујући скору јесен, преноси РТС.
Преображење је посвећено Христовом преображењу на гори Тавор, када је најављено страдање и слава сина божијег. Једнога дана, треће године проповиједи на земљи, Исус на молитву поведе апостоле Петра, Јакова и Јована на гору Тавор. Док се молио, његово лице се измијени и засија као сунце, а одјећа постаде сјајна и бијела као снијег, каже Библија. Тако се он преобрази пред њима, чиме се први пут божанска природа Исусова учинила видљивом.
На икони Преображења представљен је Исус Христос на гори у бијелој ојдећи, окружен свјетлошћу.
Преображење Господње је у православљу познато и као „љетње Богојављење“, јер су се и тада, отворила небеса и зачуо глас Бога Оца. Вјерује се да се, уочи празника, на небу отварају „Божја врата“ на којима се појављује сам Господ и испуњава жеље.
Преображење увијек пада у време Госпојинског поста. Зато је празнична трпеза увијек посна, обогаћена рибом и вином.
У црквама, на крају светих литургија, освештава се грожђе и дијели народу, у знак захвалности Богу на плодовима које даје земља, а у крајевима гдје нема грожђа, друго воће.
Бројни су храмови посвећени овом празнику, у многим мјестима одржавају се вашари.
На Преображење се, према народном вјеровању, „преображава лист у гори и камен у води“, лишће почиње да жути и опада, а вода бива хладнија. На Преображење се и небо, у глуво доба ноћи, три пута преображава.
Жене уочи Преображења вежу црвени или бијели конац око руке и помисле жељу. Ако се конац не прекине у току дана, жеља ће се испунити.
Сваки празник и његови обичаји везани су и за годишње доба. Зато се у народу обично каже да од Преображења углавном више нема великих врућина.
У народу се слави Преображење као прелаз из љетњег у зимски период, кад ваздух и вода постају хладнији, лишће почиње да жути и све у природи што је до тада бујало полако вене.
Већ око Преображења пролазе несносне врућине и вријеме постаје хладније, нарочито ноћу. Због те промјене у природи настала је у народу изрека: „Преображење је, преображава се и гора и вода“.
Такође се некад вјеровало да је Преображење посљедњи дан за купање у рекама.
Према распрострањеном веровању, на овај дан се не ради, такође, на овај дан не треба преко дана спавати, јер ко тада одспава, преобразиће се, па ће цијеле године бити дремљив.
Није добро ни да неко плаче јер ће плакати целе године, а ни да људи цијели дан проведу у кафани – да им не пређе у навику и да не постану распикуће.
Али оно што обавезно треба учинити јесте да први пут пробате грожђе.
Вјерује се да ако је на овај дан лијепо вријеме, следеће године неће бити добра љетина.
