– Ријеч је углавном о ситнијим стварчицама у виду сувенира као што су прстенови, икебане, корпице за цвијеће, вјештачко цвијеће, украсне флаше. Идеалне су за поклон у разним пригодама као што су славе, свадбе, Дан заљубљених, Осми март и слично – прича Александра, иначе чланица Удружења жена “Рогатица”.
Уз папир, углавном стари, основни репроматеријали који користи су туткало, водене и друге трајније боје, кукурузовина и слично.
– Најчешће су то моје личне креације, а понекад инспирацију пронађем и на интернету или у неком женском часопису – прича Александра коју многи знају по надимку Сандра.
Њене рукотворине неизоставне су на свакој манифестацији које организује Удружење жена “Рогатица”.
– То је у овим условима једино могуће са моје стране. Разапета између куће и породичних обавеза и посла можда нисам довољно активна у Удружењу, али оно што дајем, дајем од срца и са задовољством – прича она.
Иако се од овог хобија, каже, не може живјети, добро дође да попуни кућни буџет уз минималац који зарађује радећи као трговац.
Ова вриједна жена, која је у Рогатицу дошла као избјеглица из Коњица, у животу се није либила ниједног посла.
– Наша породица спашавајући живе главе и без игдје ичега, доспјела је у Гацко гдје смо боравили неколико мјесеци, а затим пуних седам година у Вишеграду, док смо се 2004. године, идући за послом мога супруга Томислава, нашли у Рогатици и ево нас и данас. Овдје смо купили плац, изградили кућу и савили породично гнијездо – прича Александра.
По доласку у Рогатицу, иако по занимању техничар машинске обраде дрвета, радила је разне послове за дневницу.
– Обишла сам с јесени велики број њива на Борикама и околини Рогатице вадећи кромпир, а радовала сам се кад сам била у могућности да идем на садњу нових шума за рачун Шумског газдинства “Сјемећ”. И тај сезонски посао сам радила неколико година, али и водила домаћинство у коме су уз мог супруга Томислава, који је грађевински радник, били свекар и свекрва и наш син јединац Стефан, који је рођен 1997. и сада као шумарски инжењер покушава да нађе стални посао – каже Александра.
/Глас Српске/
