„Прво сам их ранио да не би побјегли, четвртог је Бог спасио“
Никада прије тога није био осуђиван. Чак ни прекршајно. Осуђен је на 24 године затвора од чега је у у КПЗ Зеница одлежао 18 година.
Прича као из криминалистичке серије долази из Лукавца.
Фикрет Хаџић звани Хаџија из Лукавца због троструког убојства служи казну од 24 године затвора. Оно што је помало необично јест да се уопште не каје и тиме се поноси.
Нема кајања
Хаџија је тако један од најпознатијих затвореника у БиХ, а о њему су се расписали медији у регији. Каже да се “не каје што је убио оне који су га мучки претукли и изболи ножем”, пише Дневно.хр.
Тренутно је у Казнено-поправном заводу Тузла гђе издржава казну. Никада прије тога није био осуђиван. Чак ни прекршајно. Осуђен је на 24 године затвора од чега је у КПЗ Зеница одлежао 18 година.
Његова прича почиње 1997. године када долази у сукоб с четворицом локалних момака од који су тројица била браћа. У то вријеме он је у Лукавцу био власник ресторана у који су често навраћала три брата због којих су, како он каже, остали гости напуштали објект.
“Дрвосјече су то, нешколовани. Знаш кад ти уђу у ресторан с литром у руци, а на ногама рударке. Када се они појаве остали културнији гости изађу одмах напоље”, испричао је Хаџија.
Има своју причу
Кад је наводно видио у једном тренутку да више не може нормално водити посао, одлучио је продати ресторан. Продао га је 1997. са жељом да се посвети нечему другом. Каже да никада прије није био у сукобу са законом.
Све се како каже промијенило 2001. када су га на улици, како каже, из чиста мира претукли и изболи ножем управо они због којих је и продао ресторан.
“Исти ти што су ми долазили у ресторан и кварили посао без икаквог повода су ме претукли на улици, изболи ножем и шутирали ногама као врећу. Једва сам остао жив. Полиција је у том тренутку наишла и спасили су ме. Чула се полицијска сирена и они су побјегли. Вјеровао сам да ће их правосуђе казнити за оно што су ми направили, а то је био покушај убиства. Сви су добили кривичне пријаве, али ниједан није одговарао пред законом”, рекао је.
Чекао је годину дана да се освети
“Када сам схватио да нема казне за њих написао сам писмо Врховном суду у којем сам тражио да буду кажњени макар са по 10 марака за оно што су ми учинили. Написао сам – или ће бити кажњени са по 10 марака или ћу их побити. Моја писма нису изгледа била озбиљно схваћена”, присјећа се Хаџија који је годину дана чекао тренутак да се освети нападачима.
Био је први мај 2002. године. Хаџић их је спазио да су се сва четворица окупила код једне трговине у близини.
“Погледао сам двогледом и видим сви на окупу код једне трговине. Њих четворица што су ме тукли и још неких 17 људи. Обучем капут, у рукав сам ставио пушку на којој сам скратио кундак и цијев и кренем према њима. Прво сам их ранио да не би могли да побјећи. Додуше четврти је побјегао, њега је само драги Бог спасио. Да није, и њега бих убио. Они повикаше – Немој Хаџија, нећемо те више дирати. Кажем им – Па и нећете! Ту их убијем. Живот су ми упропастили”, прича Хаџија.
Хаџић је прво након судског процеса био неправомоћно осуђен на 21 годину затвора због троструког убојства, а онда је судац због оног писма додао на казну још три године затвора. Каже, лагао бих када би рекао да му је жао.
“Немој Хаџија, нећемо те више дирати. Кажем им – Па и нећете и жалим се када сам свјесно планирао то учинити. Свјесно сам планирао освету. Чекао годину да их побијем и сад као жао. И тужиоцу сам рекао да је то била освета”, испричао је својевремено Хаџић.
/Дневно.хр/
