Обиљежавање 80 година од покоља над Србима у Старом Броду код Вишеграда

0
572
Hа свечаној академији у Вишеграду поводом обиљежавања 80 година од монструозног убиства 6.000 Срба у Старом Броду поручено је да је српски народ страдао тамо гдје није имао своју државу и да зато култура памћења треба да постане филозофија живота код Срба.

Слободан Жупљанин, изасланик предсједника Републике Српске Жељке Цвијановић, рекао је да не смију бити заборављена српска страдања.

“Морамо се сјећати оних који су страдали само зато што су припадали српском народу и Српској православној цркви. Морамо да одговоримо свима који покушавају да нас убиједе да одустанемо од свега што је свето српском народу – ми на то не можемо пристати”, истакао је Жупљанин на академији.

Декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић рекао је новинарима да је усташка легија Јуре Францетића са мало отпора продрла до Дрине и успјела да направи стравичне покоље над српским становништвом.

Он је указао да је питање Францетићеве офанзиве у прољеће 1942. године, са аспекта одбране устаника, једно од кључних питања “српских странпутица и међусобног братоубилачког обрачуна четника и партизана”.

ри

“Најтрагичније посљедице биле су на простору источне Босне, гдје су партизанске јединице од свог врховног штаба добиле наређење да се обрачунају са четничким јединицама које су сматрале за главне непријатеље у борби за власт”, нагласио је Мастиловић и истакао да је то била посљедица погрешних процјена централног комитета.

Он је навео да су главни циљ партизанских јединице били официри који су дошли из Србије, послати од генерала Драже Михаиловића, да организују српске сељаке и покушају спасити што више српског живља.

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је на академији да је морална и цивилизацијска обавеза сјећање на невине жртве злочиначког система како се овакав страшан злочин никада више никоме не би поновио.

“За српски народ сјећање на Стари Брод и сва српска стратишта представља највећу болну рану, али и најважнију историјску лекцију коју смо дужни да учимо, памтимо и преносимо на будуће генерације”, истакао је Ђуревић.

Он је напоменуо да се оваквим догађајима показује да су жртве вриједне достојанственог помињања и вјечног памћења страховитог страдања.

“Морамо да сачувамо и живот Републике Српске, а наш највећи интерес је да сачувамо мир и да нам се више никад не понове страдања попут овог у Старом Броду”, поручио је Ђуревић.

Свештеник Драган Вукотић рекао је новинарима да је програм свечане академије био на завидном нивоу, али “тежак, мучан за гледати и слушати”.

“Годишњица је много важна да се овакви догађаји обиљежавају, да се сјећамо наших предака који су страдали”, нагласио је Вукотић.

У програму је учествовао Богословски хор “Свети Петар Дабробосански” из Фоче и ученици Средњошколског центра “Иво Андрић”.

Обиљежавање 80 година од усташког убиства Срба у Старом Броду биће настављено сутра у Старом Броду на Дрини гдје ће бити служен парастос убијеним цивилима, након чега ће бити полагање цвијећа и обраћање званичника.

Током офанзиве усташке легије Јуре Францетића мучки је убијено више од 6.000 Срба са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда, који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији.

Најмасовније убијање је извршено 22. марта 1942. године, али су убијања трајала и до почетка маја.

У Старом Броду је у септембру 2019. године освештан Спомен-музеј старобродским жртвама у оквиру обиљежавања 77 година од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије.

У Спомен-музеју постављено је 27 скулптура са 39 ликова који симболизују збјег и улазак српских мајки са дјецом у наручју у набујалу Дрину.