Био је раширен обичај у којем сусједи добровољним радом помажу другим сусједима. Тај бесплатни рад назива се моба. Мобом се обављају послови који не трпе дуго одлагање, као што су косидба, орање, сијање, жетва жита, копање кромпира, припремање дрва за огрев. У ове послове спадају, у вријеме, док су се гајили, обрада конопље и лана на ступицама. Затим обрада вуне.
Постојао је и један други облик мобе: из милосрђа, саосјећања, душевности. То је добровољни рад на имању болесних и изнемоглих сусједа. То се чини о свом хљебу на имању самохраног сусједа (моба за душу). Она се обавља без позива домаћина, отвореног срца, са пуно наклоности, срдачности да се чини милостиња, доброчинство. Оне који обављају такав рад, називају-душевним. Ако у селу остане удовица са ситном дјецом без куће услијед пожара, рушења, присилне сеобе, прискаче се у помоћ. Општина је издавала меремат, право кориштења дрвета из државних шума без надокнаде. Мобари сијеку, довлаче, обрађују, склашају грађу. Раде све да породица може да усели.
Најчешће је завршетак радова на моби, прелазио у гозбу, игранку, весеље и сијело. Тако је овај вид узајамног рада и потпомагања имао и забавни облик. Тада се младиупознају, долази до пријатељстава, вјеридби. Чешће је то млади искажу и покажу у појединим пословима. Шири се глас лош или добар.
Сви су послови на моби бесплатни, али је домаћин дужан да дадне јело и пиће. Дешава се да је то скупљи облик услуга, поготово када се продужи у весеље до дубоко у ноћ: Скупља мобица, него радица!
