Кристофор Колумбо је 1492. допловио до Америке и тако започео европску колонизацију. Мислио је да је пронашао нови пут за Индију, али је пронашао нови континент. На подручју данашњих Сједињених Америчких Држава живјело је тада око 1,5 милиона Индијанаца.
САД су настале много касније, декларацијом тринаест британских колонија, 1776. године, којом су оне утврдиле слободу и независност.
Интересантан је и податак да је чак 93% времена откако постоји, САД провела у рату, односно, за готово 246 година постојања, ратује чак 229!
Међутим, онај податак који је интересантнији од лоше историје прекоокеанске земље, је тај да само у Републици Српској имамо бар 22 манастира који су и по неколико вијекова старији од ове нације. Неки су постојали и у тренутку кад их је Коломбо „открио“. Набројаћемо их, азбучним редом.
Манастир Глоговац
Манастир Глоговац је средњовјековни манастир Српске православне цркве, припада Епархији бихаћко-петровачкој. Посвећен је Светом великомученику Георгију. У манастиру се одржава Јањски сабор.
Налази се у Јању, у кањону рјечице Глоговац међу брдима планине Горице, око 15 км јужно од Шипова, у Републици Српској. Најближа насељена мјеста су Бабин До (2 км), Бабићи (4 км) и Чуклић (6 км). Припада епархији Бихаћко-Петровачкој.
Основан је у 14. вијеку, а основао га је Стефан Драгутин Немањић.
Манастир Гомионица
Манастир Гомионица са црквом посвећеном Ваведењу Богородице налази се 42 км западно од Бање Луке у селу Кмећани код Бронзаног Мајдана. Припада Епархији бањалучкој Српске православне цркве.
Основан је у 14. вијеку, а основао га је Стефан Драгутин Немањић.
Манастир Детлак
Манастир Детлак је манастир Српске православне цркве. Налази се у селу Доњи Детлак, Општина Дервента. Манастирски храм је посвећен светом пророку Илији.
Градња манастира по Детлачкој хрисовуљи завршена је 1303. године, а ктитор манастира био је краљ Стефан Драгутин.
Манастир Добрићево
Манастир Добрићево је манастир Епархије захумско-херцеговачка и приморске Српске православне цркве који се налази у селу Орах, на 12 км од Билеће, општина Билећа. Манастир је саграђен у првој половини 13. вијека.
Манастир се налази са леве стране магистралног пута Билећа-Требиње, око 12 км јужно од Билеће. Првобитно се налазио покрај саме реке Требишњице у Добрићевском селу. Подигнут је на темељима ранохришћанске базилике, према манастриском печату из 1232. године. Ктитор манастира је Растко Немањић.
Манастир Добрун
Манастир Добрун је манастир Српске православне цркве који се налази у Дабробосанској митрополији.
Манастир се налази у близини Вишеграда, на реци Рзав. Ово је један од најстаријих манастира на просторима данашње Босне и Херцеговине.
Према изворима који тврде да је манастир настао за време владавине цара Душана манастир је основао жупан Прибил. На северном зиду припрате и данас се налазе сачувани портрети краља Душана, жене му Јелене и сина им Уроша из 1343. године. Жупан Прибил је поред жупанског двора у тврђави између 1340. и 1343. године саградио и манастир.
Манастир Драгаљевац
Манастир Драгаљевац се налази у селу Горњи Драгаљевац, општина Бијељина, Република Српска (БиХ). Припада Зворничко-тузланској епархији Српске православне цркве.
Сматра се да је садашња манастирска црква четврта по реду, а да су прве три биле тзв. брвнаре по угледу на тадашње цркве, које су се могле срести у Србији.
Првобитне три су биле на готово идентичним локацијама, тј. југоисточно од данашње цркве на мјестима гђе су вјешто скриване од друмова и турских погледа.
О датирању првобитних цркава нема званичних писаних трагова, али се сматра да датирају још из далеке 1310. године. Наиме у самој црквеној порти манастирске цркве налази се олтарски камен на коме пише да је од првобитне цркве из 1310. године. Овај олтарски камен пронашла је хаџи игуманија Екатарина са сестрама, фебруара 1992. године.
Манастир Дужи
Манастир Дужи је манастир Епархије захумско-херцеговачка и приморске Српске православне цркве који се налази на ријеци Требишњици, 4 километра југозападно од Требиња. Манастир је посвећен покрову пресвете Богородице, а први пут се помиње у 17. вијеку.
Манастир Дужи „у Шуми“ је у 16. и 17. вијеку био метох манастира Тврдош. Након што је крајем 17. вијека, тачније 1694. године манастир Тврдош разорен, монаси вођени владиком херцеговачким Саватијем Љубибратићем прелазе у манастир Дужи и обнављају га. Касније су се повратили ту и монаси тврдошки који су избјегли у манастир Савину. Тврдош је пострадао, а Дужи је постао значајан, и одржао је тврдошко имање са земљом и виноградима.
Манастир Карно
Манастир Карно је манастир Српске православне цркве. Налази се у селу Међе, Општина Сребреница. Манастирски храм посвећен је Покрову Пресвете Богородице.
Карно је у средњем вијеку био метох манастира Хиландар. Недалеко од данашњег храма, на мјесту познатом као „Црквина“ налазе се остаци старе средњовјековне цркве која је срушена у вријеме најезде Турака. То мјесто данас је обиљежено Часним Крстом. Основан је у 14. вијеку.
Манастир Клисина
Манастир Клисина припада Епархији бихаћко-петровачкој Српске православне цркве. Налази се у селу Ништавци, 15 км јужно од Приједора.
Основао га је Стефан Драгутин, у 13. вијеку.
Првобитни, средњовјековни манастир, порушен је одмах послије пада Босне под Турке 1463. године, а био је посвећен Сретењу Господњем. Народно предање сачувало је успомену на порушени манастир самим именом Клисина, које долази од грчке ријечи „еклисија“ (грч. εκκλησία) — црква.
Манастир Крупа на Врбасу
Манастирска црква Светог Илије у Крупи на Врбасу је подигнута на темељима средњовјековног манастира Крупа. Налази се у Крупи на Врбасу, двадесетак километара узводно (јужно) од Бањалуке. Припада Епархији бањалучкој Српске православне цркве.
Основао га је Краљ Милутин, крајем 13. вијека.
Манастир Липље
Липље је православни хришћански манастир који се налази у селу Горње Липље између Котор Вароша и Теслића.
Према народном предању, манастир је задужбина Светог Саве. То је био основни разлог зашто је на камену постављеном на западном порталу при обнови вршеној 1867—1879. године наведено да је манастир основан 1219. године. Насеље Липље се помиње 1273. године, али изричито манастир помиње се тек крајем 15. вијека у Крушевском поменику. Сачуван је међутим стари манастирски печат од бронзе на којем је угравирана година 1330, који демантује да ту није био манастир. Печат је међутим припадао манастиру Осовици, чија је храмовна слава била „Благовјештење”.
Манастир Ловница
Манастир Ловница (манастир Ломница) се налази у Доњем Бирчу, у општини Шековићи. У појединој литератури спомиње се и назив Ломница, али је у народу општеприхваћен као Ловница. Манастирска црква је посвећена Светом Ђорђу. Саграђена је прије 1301. године, задужбина је краља Драгутина.
Манастир Моштаница
Манастир Моштаница заузима значајно мјесто међу манастирима Српске православне цркве. Он је један од највећих српских манастира у Републици Српској. Манастир Моштаница налази се на 202 м надморске висине у долини ријеке Моштанице, на сјеверним падинама Козаре. Од Козарске Дубице на југ је удаљен 12 км.
О постанку овог манастира, о његовом ктитору (оном који га је саградио, или ктиторима) као и самом називу Моштаница не постоје прецизни подаци. Народно предање му приписује велику старост. Постоји више претпоставки о оснивачима и постанку манастира. Предање каже да је ова задужбина светога Симеона Немање, краља Милутина или краља Драгутина Немањића. Највише се спомиње краљ Драгутин Немањић (1276—1281) као ктитор манастира, који је добио ове крајеве и њима владао.
Постоји и једно предање да су га основали монаси (калуђери) из манастира Милешева, који су дошли овамо када је њихов манастир спаљен и опустошен почетком 16. вијека. Међутим, предање каже да су калуђери подигли манастир на темељима постојеће цркве. Спомињу се и »калуђерске пештре«, испоснице, јужно од манастира.
Према свим подацима, до којих се могло доћи, не може се сигурно тврдити да је ово задужбина Немањића. Постоји могућност да су спаљени манастир калуђери обновили, јер је манастир у својој дугој постојаности спаљиван, разаран и обнављан. Обнављање манастира послије спаљивања може се приписати калуђерима.
Паљен је и обнављан девет пута.
Манастир Осовица
Манастир Осовица је манастир Српске православне цркве, припада Епархији бањалучкој.
Манастир се обнавља на темељима некадашњег манастира. Темељи манастира откривени су 2003. године на локалитету Манастириште поред речице Осовице на Мотајици. Старост темеља се датира на крај 13. или почетак 14. вијека.
Стари манастир је припадао области Усора, која је била под влашћу Владислава Другог, сина Стефана Драгутина. Први пут је рушен почетком 16. вијека, „када су Турци освојили Босну”. Касније је више пута обнављан током 17. вијека, када је опустео све до 2003. године, када је започета његова обнова.
Манастир Озрен
Манастир Озрен се налази у насељу Калуђерица, у шуми на 7 километара јужно од Петрова, у планинском окружењу (под Озрен планином) кроз које протиче ријека Спреча. Манастир је посвећен Светом Николи, а само име је добио по истоименој планини на којој се налази. Од марта 2003. године манастир је проглашен националним спомеником Босне и Херцеговине.
Датирање манастира Озрен, као и осталих манастира у сјевероисточној Босни, крије се негђе у сјенкама далеке прошлости. Први писани помен Озрена је натпис уклесан изнад врата, гђе се спомиње 1587. година, када је отац Јаков патосао храм. У народу овог краја влада вјеровање да је манастир Озрен, као и остали манастири задужбина славне лозе Немањића.
Старији историчари сматрају да је манастир Озрен задужбина краља Драгутина, што донекле има ослонац у историјској чињеници јер је краљ Драгутин заиста у периоду 1284—1316. године управљао територијом на којој се манастир и налази.
Манастир Папраћа
Манастир Папраћа је манастир Српске православне цркве. Налази се 12 км од манастира Ловнице у селу Папраћа југозападно од Зворника.
Постоји неколико народних предања о ктитору манастира и о датуму његовог подизања.
Према првом, манастир су подигли краљ Драгутин и његови синови Владислав и Урошиц, (Пећки и Троношки љетопис из XВИИИ вијека), док народна поезија у пјесми „Милош у Латинима“ каже да је манастир са црквом Благовештењском задужбина жупана Вукана који манастир подиже у знак покајања зато што је намјеравао промијенити вјеру. У другој половини 19. вијека близу манастира налазиле се на „Рудиштима“ у општини Цикота , рушевине потпуно уништене старе цркве, коју је такође у исто време подигао Вукан.
У другој, пак, пјесми манастир се приписује бројним задужбинама Стефана Немање који као велики жупан подиже „Папраћу близу Борогова“.
Манастир Сасе
Манастир Свете Тројице је манастир Српске православне цркве. Налази се у Сасама, од Братунца удаљен 13 километара.
Манастир је саграђен 1242. године и био је метох /имање/ манастира Хиландара. Задужбина је Уроша Немањића, чији је крст дуго чуван у овом манастиру. С обзиром да се манастир налази на подручју које је још у доба Римљана било познато по богатим налазиштима сребра, олова и цинка, сматра се да је подигнут из религиозних потреба православних радника у рудницима овога краја. Турским освајањем Босне запустили су рудници и рударска насеља а са њима и манастир Сасе.
Манастир Ступље
Манастир Ступље је манастир посвећен Светом арханђелу Михаилу. Манастир се налази у селу Горњи Вијачани, на ријеци Манастирици на граници општина Прњавор, Челинац и Теслић. Манастир Ступље се у писаним изворима први пут помиње у 15. вијеку.
Манастир Тавна
Манастир Тавна се налази у селу Бањица у Бијељини. Овај манастир бјеше задужбина српског краља Светог Јована Владимира, а потом краља Драгутина. Обнављали су га и кнез Лазар и кнегиња Милица.
Манастир Тврдош
Манастир Тврдош се налази недалеко од Требиња у Републици Српској. Манастир је сједиште Захумско-херцеговачке и приморске епархије.
Манастир Тврдош је подигнут на темељима једне црквице која датира из 4. вијека послије Христа, пре времена када су Срби као народ примили хришћанство, што само говори о традицији и дуговјечности хришћанства на просторима Херцеговине. Темељи те цркве се могу видети у манастиру, јер је део пода манастира одрађен у стаклу тако да се кроз те „прозоре“ на поду виде темељи прастаре цркве. Оснивач је Стефан Урош ИИ Милутин Немањић, а основан је у 13. вијеку.
Манастир Успења Пресвете Богородице Чајничке
Манастир Успења Пресвете Богородице (Храм Успенија Пресвете Богородице) је манастир Српске православне цркве посвећен Успењу Пресвете Богородице. Манастир се налази у центру Чајнича. Стара манастирска црква потиче из 14. вијека. Оснивач је Стефан Урош ИИ Милутин Немањић.
Познато је да су у манастирима биле и библиотеке, а њихова улога је била сакупљање, преписивање и чување старих рукописа, рукописних књига, инкунабула, као и израђивање неопходних материјала за писање.
Док су неки описмењавали народ прије 800 година, други и дан-данас нису средили своје двориште.
