Како је 1. мај постао празник рада?

0
700
Широм свијета низом јавних скупова данас ће бити обиљежен Међународни празник рада – 1. мај, као општа манифестација солидарности радника у борби против свих видова неправде и експлоатације и за побољшање радних услова.

Тај датум својеврсни је симбол визије и борбе за бољи положај рада и уопште праведнији сијвет, али и манифестација подсећања на жртве у тој борби.

Међународни празник рада обиљежава се тог дана у знак сјећања на 1. мај 1886. године, када је у Чикагу више десетина хиљада радника демонстрирало улицама, захтјевајући повољније услове рада, бољи положај радника, између осталог и досљедну примену осмочасовног радног времена.

Били су то тада готово револуционарни захтјеви и услиједила је оштра реакција послодаваца и власти.

Тог дана у Чикагу, 1886. године, око 40.000 радника ступило је у генерални штрајк, захтјевајући боље услове рада, изражене у пароли „три осмице“ – по осам сати рада, одмора и слободног времена. Организатори су претходно предочили реалне проблеме и испоставили непосредне захтјеве послодавцима.

Протест на који је одговорено репресијом и бруталном реакцијом власти и послодаваца, а што је довело до низа жртава, прихваћен је као симбол борбе за права рада и обесправљених уопште.

Те 1886, у Чикагу, протести су започели 1. маја, а до најоштријих сукоба с полицијом дошло је наредних дана, посебно 4. и 5. маја, када су се сукоби проширили и ван Чикага.

Полиција је интервенцијом настојала да разбије протестне скупове и доведе до подјеле демонстраната, што се завршило озбиљним сукобима у којима је било жртава међу штрајкачима, али и међу припадницима полиције.

У сукобима с полицијом убијено је тада најмање шест и рањено око 50 радника, а велики број је ухапшен. Више радничких вођа осуђено је касније на смрт, а тројица на робију.

У знак сјећања на велике манифестације обесправљених, и њихову одлучну борбу, с низом жртава, на Оснивачком конгресу Друге интернационале 1889. године, одржаном о 100. годишњици пада Бастиље, 14. јула, одлучено је да се 1. мај надаље широм свиета обележава као међународни празник рада са масовним скуповима, демонстрацијама и пригодним манифестацијама, у знак сјећања и опомене.

На Другом конгресу 1891. године 1. мај је и формално проглашен за Међународни празник рада. Требало је да то буде општа манифестација солидарности радника у борби против свих видова неправде и експлоатације.

Поступно, како су синдикални и раднички покрети јачали, током посљедњих година 19. вијека и првих деценија 20. вијека, 1. мај је све масовније прихватан и обиљежаван, врло често и широким протестним манифестацијама.

Посљедњих деценија, усљед све упадљивије раслојености и урушавања права радника, првомајски протести широм свијета поново добијају видове оштријих протестних окупљања.