Да навике које нам обликују живот стичемо још у дјетињству, потврђује нам и млади Стефан Јоловић из Сокоца. Он је један од ријетких људи у БиХ који су се одлучили на узгој медитеранског биља, а уједно је и једини Романијац чији хоби је узгајање несвакидашњих и тропских биљака.
Овај младић, тренутно запослен у Основном суду Соколац, каже да је прву биљку засадио када је имао само шест година, а тај пелцер љубави према биљкама израстао је у медитеранску оазу на 900 метара надморске висине.
– Са дједом сам кренуо у ову причу, на почетку углавном око воћа и поврћа, и тако се јавила љубав према домаћим биљкама. Касније, одлазак на море и посматрање палми за мене су били посебан доживљај, а данас све те биљке расту у мом дворишту – прича Стефан.
Плато Романије препознатљив је по оштрој клими и зими која на овом подручју траје и по шест мјесеци. Надморска висина условила је да на овом подручју расте углавном црногорична шума. Када на ову констатацију додамо и податак да у Стефановом дворишту расту банане, грожђе или брескве, те да се у њему налазе и палме високе и по неколико метара, јасно је колико је труда и љубави уложено у овако нешто.
– Поред палми, имам олеандере, камелије, хортензије, чак и агаве од којих се прави текила. Осим њих, сваке године правимо ракију и вино од 300 до 400 килограма грожђа које расте у дворишту и нико не може да вјерује да вино правимо на Романији – истиче Јоловић и додаје да му је омиљена палма коју је донио са Канарских острва.
Свака биљка у Стефановом дворишту захтијева посебан третман. Одржавање и радови зависе од годишњег доба. Прије хладних зимских дана потребна је заштита, јер већина биљака не може опстати напољу.
– У прољеће се почиње са окопавањем и орезивањем биљака. Како напредује вегетација, прилагођава се и прихрана биљака како би оне у љетним мјесецима, када је топлије, показале свој пуни сјај. С првим сунчаним данима палме, које зими буду у подруму, износим напоље – каже Јоловић.
Стефан истиче да би у будућности волио имати своју ботаничку башту, али, како каже, за такав подвиг потребна је помоћ власти и локалне заједнице. Уз то, додаје и да би такав објекат сигурно употпунио туристичку понуду овог дијела Републике Српске.
– Направио бих ботаничку башту сличну оној у Сарајеву, само би моја била већа. Неке биљке бих посадио у земљу и оне би биле високе и до 10 метара. То би овдје било велика атракција – закључује Стефан.
Извор: Глас Српске
Аутор: Г.Ј
