Режисер и сценариста Слободан Симојловић, током предавања у оквиру програма за студенте „Филмског кампуса“ на Палама, указао је на могућности које пружа кориштење вјештачке интелигенције приликом снимања филма, али и на могуће проблеме и изазове који долазе са развојем технологије.
– Некада први покушаји кориштења нових технологија у филму били су засновани на импровизацији, али су брзо замијењени озбиљнијим приступом и то употребом архивске грађе, коментара историчара и реконструкција. Тако је настало и занимљиво остварење о легендарном Вудстоку“ – рекао је Симојловић трећег дана „Филмског кампуса“, који организује Кинотека Републике Српске.
Симојловић је на предавању „Неки естетски и морални аспекти кориштења вјештачке интелигенције у документарном филму“ објаснио да, када се фотографија замрзне као „фриз фрејм“, а потом оживи покретом, види се да такви ефекти данас настају захваљујући вјештачкој интелигенцији.
Према његовим ријечима, вјештачка интелигенција већ налази широку примјену у филмској индустрији и користи се за брисање техничких грешака у кадровима, планирање компликованих сцена, али отвара и бројна етичка питања.
Симојловић је предавање завршио закључком да је вјештачка интелигенција истовремено и инспиративна и опасна алатка, јер може створити умјетност, али и нарушити стварност.
Управник Архива Југословенске кинотеке Александар Ердељановић одржао је предавање „Карађорђе или Улрих Цељски и Владислав Хуњади – који је заправо први српски и балкански играни филм“.
– Након вишедеценијских истраживања, филмски историчари потврдили су да је први српски играни филм `Карађорђе` из 1911. године једно од највреднијих открића у историји југословенске кинематографије. Филм је дуго сматран изгубљеним, све док није пронађен у Бечу 2003. године, непосредно пред обиљежавање двестоте годишњице Првог српског устанка“ – рекао је Ердељановић присутним студентима.
Он сматра да је овај налаз највећи допринос очувању раног филмског насљеђа Србије.
Ердељановић је навео да су режисер Чича Илија Станојевић и продуцент Светозар Боторић снимили „Карађорђа“ на више локација у Београду и околини, и то на Калемегдану, Топчидеру, Ади Циганлији и Бањици, користећи сценографију Народног позоришта и учешће војске у масовним сценама.
Филм је имао чак 17 цјелина и био је један од најдужих у Европи тог времена и трајао је око 50 минута.
Према његовим ријечима, филм је након Првог свјетског рата повремено приказиван у Србији и међу исељеницима у САД, а потом је нестао из јавности.
– Поновно откриће открило је и дијелове других раних остварења, попут документарних материјала Ђоке Богдановића и филмова сниматеља Самсона Чернова. Ови налази показују да је Србија сачувала више од 70 одсто филмске грађе из периода до 1918. године, што је изузетан резултат у свјетским оквирима“ – рекао је Ердељановић.
Предавања су одржана студентима факултета и академија филмске умјетности из Бањалуке, Београда, са Цетиња и из Санкт Петербурга, те Одсјека театрологије Филозофског факултета на Палама.
Након предавања полазници „Филмског кампуса“ имали су прилику да погледају кратка филмска остварења својих колега са Факултета драмских уметности у Београду.
У оквиру програма 14. „Филмског кампуса“ вечерас ће у Културном центру Пале бити приказан филм „Име народа“ режисера Дарка Бајића, а улаз је слободан.
За сутра су планирана предавања Лордана Зафрановића, Сање Савић Милосављевић и Предрага Велиновића.
