10 занимљивости о здрављу које ће вас сигурно изненадити – 057. ГР

0
12

Како расту нокти, зашто су мушкарци заборавнији од жена, што нам чини мирис зелених јабука… забавите се читајући 10 изненађујућих чињеница о нашем здрављу.

Захваљујући великом броју велнес трендова и све бројнијим „експертима“ за здравље на интернету и друштвеним мрежама, понекад је тешко повјеровати у поузданост информација о нашем физичком и менталном здрављу. Но окренете ли се провјереним истраживањима и поузданим знанственим изворима, лакше ћете одвојити истините чињенице о здрављу од тоталних бесмислица. А успут ћете се забавити и понешто научити.


Истраживања потврдила: Гладување добро утиче на здравље, а ево у којим случајевима

Како бисмо вам у томе барем мало помогли, одабрали смо 10 запањујућих чињеница о људском тијелу, мозгу и здрављу нашег организма које ће вас у први трен изненадити, а сто посто су провјерене.


Мокрење у базену може бити опасно за ваше срце

Иако се мокрење у базену сматра нехигијенском навиком, тешко да ће га нетко доживјети као опасно по здравље. Но урин и клор у комбинацији могу створити врло опасну кемикалију. Као што истиче професорица кемије Ђинг-Фанг Ли, спој хлора и урина може довести до настанка цијанид-хлорида који се класифицира као бојни отров, а може оштетити ваше срце и плућа. Уз то, неки нуспродукти кемијског сједињавања хлора и урина, а који се зову нитрозамини, могу значајно повећати ризик од настанка карцинома!


Обично дишемо на једну, а не на двије ноздрве

Можда о томе нисте никада дубље размишљали, али сигурно сте помислили да ваше ноздрве увијек раде паралелно и истом снагом док удишете и издишете зрак. И док обје ноздрве можда улажу исте напоре приликом дисања током дана, зачудит ћете се када сазнате да у одређеном тренутку заправо дишете једном ноздрвом. Знанственици Мејо клинике потврдили су то у детаљно проведеном експерименту 1977. године. Открили су да сваких неколико сати активна ноздрва узима паузу да би се одморила, након чега друга преузима рад дисања на себе. Ако сте сумњичави, ставите прст у једну ноздрву и провјерите. Припремите се на велико изненађење.


Редовито једење јаја побољшава рефлексе

Желите ли брже реагирати на ситуације око себе, покушајте свако јутро појести један укусан омлет од јаја. Ова храњива и здрава намирница садржи аминокиселину тирозин коју тијело синтетизира у норепинефрин и допамин, спојеве који повећавају разину енергије и живости те побољшавају расположење. У истраживању проведеном 2004. године, објављеном у знанственом часопису Neuropsychologia, истраживачи су открили да тирозин смањује вријеме реакције и побољшава интелектуалне способности дјелујући слично попут неких медицинских стимуланса.


Мушкарци су заборавнији од жена

Бројне знанствене студије посвећене успоредби способности памћења између жена и мушкараца конзистентно доказују да су мушкарци заборавнији од жена. Једна студија из 2015. године, објављена у психолошком часопису The Quarterly Journal of Experimental Psychology, поставила је хипотезу да разлог треба потражити у разлици у структури мозга код мушкараца и жена. Како старимо, хипокампус, односно дио мозга задужен за меморију, брже се смањује у волумену код мушкараца него код жена. Немојте се стога зачудити ако ваш драги добро не памти реченице с вашег првог „споја“.


Нокти расту брже на вашој доминантној руци

Америчка академија за дерматологију (AAD) истиче да ноктима на руци треба око шест мјесеци како би израсли од базе до врха. Ноктима на ногама потребно је чак до годину дана. Но постоје неки фактори који могу убрзати раст ноктију. Према истраживањима AAD-а, нокти расту брже на доминантној руци, као и на већим прстима. Нокти, такође, расту брже током дана те за вријеме љетних мјесеци.


Већина масти које изгубите напусти тијело кроз плућа

Дубоко дисање неће вам, дакако, помоћи да изгорите више калорија, али јесте ли знали да масти које тијело сагоријева излазе углавном кроз плућа? Ако сте икада о томе размишљали, вјеројатно сте мислили да масти из тијела излазе кроз зној, урин или измет, но истраживање из 2014. године, објављено у часопису British Medical Journal, показало је да се 84 посто масти претвара у угљични диоксид којег тијело избацује кроз плућа. Остатак од 16 посто претвара се у воду која излази кроз урин, измет, зној, сузе те друге тјелесне текућине.


Физички активне труднице имају паметнију дјецу

Интелигенција је добрим дијелом насљедна. Међутим, ако желите повећати шансе вашег дјетета да буде паметније, будите физички активни током трудноће. Истраживање из 2013. године, објављено у часопису Clinical and Experimental Neuropsychology, открило је да су трудне жене које су вјежбале три пута тједно по 20 минута побољшале функцију мозга својих беба и њихов психофизички развој опћенито.


Читање класично отиснуте књиге потиче боље разумијевање од читања на екрану

Ако сте на љетовање одлучили понети неки занимљив роман, немојте га читати на вашем е-читачу или паметном телефону, нека то буде класична књига од папира. Истраживање из 2016. године, које је провело свеучилиште Dartmouth College, успоредило је разумијевање прочитаног штива код студената који су читали текст на класично отиснутој књизи те на дигиталном уређају. Студенти који су читали с папира боље су разумијевали апстрактне концепте, док су они који су исти текст читали на екрану теже схваћали комплексне идеје.


Мирис јабука ослобађа од осјећаја клаустрофобије

Једна јабука на дан, тјера клаустрофобију ван! Према знанственику Алану Хиршу, стручњаку чикашког истраживачког центра Smell & Taste Treatment and Research Center, мирис зелене јабуке може промијенити перцепцију простора стварајући осјећај да је просторија у којој се налазите пространија него што заиста јест. Хирш је провео експеримент 1995. године током којег је открио да краставци имају сличан ефект, док мирис роштиља има посве супротан учинак.


Жвакање жвакаће гуме изоштрава фокус

Желите се боље концентрирати на послу? Убаците жвакаћу гуму у уста. Студија из 2012. године, објављена у часопису Nutritional Neuroscience, открила је да жвакање жвакаће гуме појачава осјећај опрезности, односно будности. Мозак, наиме, повезује жвакање с храном те се ставља у стање приправности када год је укључен покрет уста.