Црвене стијене на Романији прије неколико дана Влада РС је званично уврстила у категорију споменика природе. Ово мјесто не само да пружа многобројне садржаје љубитељима планинарења, него иза себе има значајну историјску позадину.
Иницијативу за уврставање локације Црвених стијена у споменике природе покренуло је планинарско друштво „Гласинац“ Соколац прије отприлике двије године.
Планина Романија налази се 10 километара источно од Сарајева. Простире се у луку југозападно од Сокoца и граничи са Јахорином на југу и Озреном на сјеверу. Опјевана у многим родољубивим пјесмама, поменута у култним филмовима, данас представља природно благо. Поред нетакнуте природе, непрегледних шумских комплекса, четинарских шума, шеталишта, ваздуха незапрљаног индустријом, природа је ову планину обогатила многим љековитим биљкама и дивљим животињама.
Највиши врх Романије је Велики Лупоглав са надморском висином од 1.652 метра. На западној страни Романије су Црвене стијене, које су дио карактеристичних стијеновитих баријера чији поједини дијелови носе имена Равна стијена, Орлова стијена, Црна стијена, Ђева и Велика стијена.
На Црвеним стијенама налази се станиште соколова, а по њима је названа вија ферата (алпинистичка стаза) „Соколов пут“, отворена 2020. године. Уз многобројне видиковце, употпуњује ужитак љубитељима планинарења и природе.
Једна од првих асоцијација на Романију је Новакова пећина, која име носи по чувеном хајдуку Старинu Новаку, а који је водећи неумољиву борбу против Турака у 16. вијеку, заједно са својом дружином користио ову локацију као склониште.
У близини пећине налазе се Царске воде – важан културно-историјски споменик. Састоји се од четири корита и осам камених олука. Чесма је изграђена поред старог „Цариградског пута“, некада дијела најважније саобраћајне руте Османског царства. Тим путем често су пролазили бројни каравани, који су били на мети хајдука којима је планина служила као склониште. Легенда каже да су људи некад вјеровали да вода са романских извора „подмлађује“.
Након хајдука, давне 1942. године преко романских путева повлачили су се партизани. Тај историјски период овјековјечен је фотографијом Јосипа Броза Тита и његовог најближег сарадника Иве Лоле Рибара испред Боговићке пећине на Романији.
На овој планини је вјечни починак пронашла и Олга Дедијер, докторица и учесница Народноослободилачке борбе. Ранјена је на Милинкладама, током битке на Сутјесци и подлегла ранама 20. јуна 1943. године, а њен гроб се налази недалеко од Црвених стијена.
Црвене стијене одлуком Владе РС 9. фебруара проглашене су за споменик природе, којом се ово подручје ставља под заштиту ради очувања репрезентативних и атрактивних геоморфолошких и пејзажних обиљежја западног обода планине Романије.
Споменик природе званичног назива „Црвене стијене“ простире се на подручју општина Пале и Соколац, у укупној површини од 15,1 хектара. Управљање Спомеником повјерено је „Шумама Републике Српске“, Шумском газдинству „Јахорина“ Пале и Шумском газдинству „Романија“ Соколац.
Овом одлуком Споменик природе „Црвене стијене“ постало је једно од 34 заштићена подручја у Српској.
