У Кукавицама служен парастос жртвама из колоне српских цивила – 057. ГР

0
250

У Кукавицама код Рогатице данас је служен парастос за 26 српских цивила који су на данашњи дан 1992. године страдали у засједи припадника такозване Армије БиХ. Парастосу су присуствовали чланови породица жртава, представници општина и борачких организација из регије.

Вијенце на спомен-обиљежје положило је, у име начелника општине Рогатица, руководство Скупштине општине – предсједник Синиша Јанковић, замјеница предсједника Данка Кушић и секретар Љубиша Томић, као и делегације борачких организација из Рогатице, Новог Горажда, Рудог и Чајнича.

Душан Прибиловић, предсједник Предсједништва Борачке организације Ново Горажде, поручио је да је обавеза српског народа да се страдање невиних жртава никада не заборави.

— Тек 40 дана послије страдања, кад је Војска Републике Српске обезбиједила простор, тек се могло прићи да се узму тијела и да се достојанствено сахране. Наша је обавеза да се сјећамо њихове жртве и страдања, да се на овом мјесту окупљамо и преносимо сљедећим генерацијама истину о томе шта се овдје десило — истакао је Прибиловић.

И гораждански парох, јереј Марко Марковић, нагласио је хришћанску дужност свих нас да чувамо сјећање на мученички подвиг пострадалих.

— Наш задатак као Цркве Христове је да их памтимо, да их чувамо од заборава, да помињемо њихов мученички подвиг, то како су они своје животе оставили на овом мјесту. Морамо да научимо своју дјецу да долазе овдје и да се пред овим светим каменом моле како би ова имена запамтили и сачували од заборава, јер заборав би био поновљени злочин — поручио је Марковић.

Колона цивилних возила, у којој су се налазила дјеца, жене и старци, нападнута је из засједе. Том приликом убијено је 26 лица, а око 80 је рањено. Најмлађе жртве били су једанаестогодишњи Далибор Матовић и дванаестогодишњи Радисав Ђурђевић, док је Васо Самарџија, као најстарија жртва, имао 83 године.

Тијела убијених остала су на лицу мјеста више од мјесец дана, јер су припадници такозване Армије БиХ војним дјеловањем онемогућавали приступ породицама које су жељеле да сахране своје најмилије.