Повод за интервју је Дан и крсна слава општине – Илиндан, што је прилика да сумирамо све оно што је обиљежило период иза нас. Прошло је девет мјесеци откад сте почели да обављате функцију начелника општине Соколац. Опште је познато стање које сте затекли – дуг од преко 20 милиона марака. Какво је сада стање са буџетом општине?
Башевић: За ову годину буџет је формиран на реалном и конструктивном приступу, што показује остварење за првих шест мјесеци са 49 одсто. Ово је можда први пут у посљедњих 20 година да је такав проценат. Успјели смо да стабилизујемо буџет, не у потпуном обиму измирења свих обавеза, али у оним приоритерним ставкама које смо себи зацртали на почетку. Измирујемо редовно рате за кредите, што на мјесечном нивоу укупно износи 86.000 КМ, распоређених према три различите банке. Почели смо са исплатама плата запосленим радницима општине, али и буџетских корисника и осталих установа чији је оснивач општина.
Исплаћују се у континуитету у разлици од неколико дана. Редовно измирујемо режијске обавезе. Успјели смо измирити дио дуговања за социјална давања до мјесеца маја, а морам да напоменем да је дуг који смо затекли из 2024. године износио 328.000 марака. Борачкој организацији за ову годину уплаћено је 27.000 марака за редован рад и допунска права, а измирили смо дугове према истој за период од 2015. до 2020. године. Затекао сам и дуг према добављачима у износу од 3.200.000 КМ, а за овај кратки период исплатили смо 933.200 КМ што је готово трећина старог дуговања. Наравно да има још доста тога што нисмо успјели да испратимо, попут дугова за доприносе радницима. Та ставка је око 7.000.000 марака. Међутим, направили смо јасан и прецизан план. Измиривањем редовних рата код Нове банке од око 25.000 марака мјесечно, створили смо услове да подигнемо кредит од 3.000.000 за исплату пореских обавеза, чиме бисмо аутоматски добили отпис камата које износе 2.000.000 марака, што је значајна уштеда. У плану нам је да почнемо са исплатама за породиље, гдје затечени дуг износи 30.000 КМ за 2023. годину, а за 2024. чак 44.500 КМ.
Што се тиче обећаних субвенција нашим пљопривредним произвођачима првенствено мљекарима, за које смо се залагали још када смо били опозиција у Скупштини општине, до сада смо исплатили четири премије из 2024. године, у укупној цифри од 86.827 марака, а сада исплаћујемо премије у континуитету сваки мјесец док не дођемо у ситуацију да сустигнемо преостале. Срезали смо разне беспотребне трошкове. Ево за ових пола године смо потрошили тек десети дио новца који је за гориво трошен у претходном периоду на годишњем нивоу. На крају, можемо рећи да је 80 одсто ствари покренуто са мртве тачке и да је заустављено даље нагомилавање и пропадање.
Морамо се дотаћи и проблема вишка радника, да ли ће бити додатних отпуштања?
Башевић: Ми смо морали да повучемо болне потезе. Затекао сам у општини 131 радника, а данас их има 90. Када се сагледа све и то је превише, али за сада смо зауставили отпуштања. У потпуности се слажем и прихватам све оне критике које се тичу борачких категорија. Успјели смо ријешити неколико радника из поменутих категорија. Понудили смо рјешење госпођи Миланки Томанић, чија је жртва са губитком два брата и оца у протеклом рату, неспорна, и она је прихватила радно мјесто у кухињи Установе за предшколско васпитање и образовање, сходно њеној стручној спреми. Међутим, за неколико дана она одбија са образложењем да је понижавајуће за њу. Мислим да је била жртва једне политичке манипулације. Тврдим да отпуштања нису била политички потез, већ по налогу инспекције која је вршила контролу. То потврђује да су међу оштећенима члан моје фамилије и брат једне моје партијске колегинице. Рећи ћу вам да је финансијска уштеда по основу рјешења вишка радника на мјесечном нивоу у бруто износу око 60.000, а 720.000 на годишњем нивоу. Та средства се могу усмјерити на разне друге ствари.
Општину Соколац у претходном периоду посјетиле су важне делегације, са највишег нивоа власти Републике Српске, па и из Србије, а исто тако ваш тим односно руководство општине је имало неколико важних радних посјета. Ко су пријатељи општине на које ћете се ослањати?
Башевић: Истичем Владу Српске и предсједника Милорада Додика, који је испунио обећање дато у предизборној кампањи да ће лично посјетити нашу општину. Ту су наравно министри из различитих домена, прије свега министар пољопривреде Саво Минић, министар спољне трговине Сташа Кошарац, као и градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић. Имали смо посјету државног секретара Србије, а и сами смо ми као руководство отпутовали у радну посјету Београду, гдје смо добили пријатну добродошлицу и обећану подршку од градоначелника Александра Шапића.
У вези са тим можемо ли се дотаћи неких од најважнијих пројеката које реализујете или су у плану?
Башевић: Најкапиталнији пројекат је изградња Културног центра на мјесту бившег хотела „Романија“, прошла је јавна набавка, а израда главног пројекта је при крају након чега слиједи прибављање грађевинских дозвола и расписивање тендера за одабир извођача радова. Укупна вриједност радова ће бити око 6.000.000 марака. У овој години очекујемо да ћемо добити обећаних 3.000.000 марака захваљујући подршци кабинета предсједника Додика. Већ смо открили да би у мутлтифункционалном објекту Културног центра били смјештени бројни садржаји. Од предсједника смо обећали подршку за пројекат реконструкције Основне школе „Соколац“, којим ће се градити простор за продужени боравак ученика. Главни пројекат је урађен, у току је ревизија истог. Након тога слиједе тендери и прикупљање документације, а укупна вриједност радова је око 600.000 КМ. У завршној је фази и израда пројекта доградње, проширења и реконструкције вртића, чиме би се ријешио проблем недостатка простора и дугих листа чекања за упис дјеце. Тиме би се створила могућност за боравак 350 малишана у Установи за предшколско васпитање и образовање. Свједоци смо великог броја заинтересованих за упис дјеце ове године. Директорица вртића Снежана Дангубић је изнашла рјешење да рехабилитује неке старе просторије, чиме је смањен број дјеце на листи чекања. Вриједност овог пројекта је милион марака, а финансираће се средствима које је обећао такође предсједник Додик и градоначелник Љубиша Ћосић. Посебан пројекат, који је иницирао предсједник Српске јесте реконструкција Улице Симе Дрљаче, која води према „Новом Зејтинлику“, што ће се радити у сарадњи са „Путевима Републике Српске“. Тај пројекат подразумијева не само реконструкцију коловоза, већ и пропратне ставке као што су изградња тротоара, постављање дрвореда и клупа. Градска управа Источно Сарајево је на себе преузела обавезе око финансирања пројектне документације. Међу приоритетним стварима била је набавка два возила за одвоз смећа, јер су досадашња била дотрајала и тај дио посла ЈКП „Соколац“ није могло обављати досљедно. Њихова вриједност је 230.000 марака, а набавку су финансирали Град ИС, Влада Српске и општина Соколац. Градоначелник Београда Алксандар Шапић донирао нам је намјенско возило са прикључцима за чишћење снијега и посипање путева сољу, чиме ћемо смањити трошкове по питању чишћења и одржавања путева у зимском периоду. Један од горућих проблема који смо затекли је водоснабдијевање у мјесној заједници Жљебови. Већ двадесетак година, мјештани чекају на обећани базен. Ми смо већ урадили ревизију претходног пројекта према садашњим цијенама, потписали смо уговор са извођачима радова, који су прошли тендер јавне набавке, у износу од 54.000 марака. Ова мјесна заједница ће добити базен од 20 кубних метара запремине и ових дана крећу радови. Успјели смо да исфинансирамо реконструкцију паркинг простора испред зграде Општине и ријешимо проблем такорећи уског грла саобраћајнице која води према Дому здравља. У склопу реконструкције вртића, радиће се и на ријешавању паркинга, како би се олакшао родитељима приступ приликом довођења малишана у ову установу. Стога сам разговарао са директорицом Дома здравља Адријаном Станар да се направе двије траке до самог улаза на поменути паркинг. Када је ријеч о „Романијској кући“, ми смо прибавили сву потребну документацију и грађевинску дозволу, а почетком августа расписана је јавна набавка од стране италијанског Института „Бари“. Надам се да ћемо ускоро добити извођача радова и кренути са истим. Напомињем да је овај пројекат планиран на локацији полигона ради што боље транспарентности, а да ће у њему бити богата понуда свих домаћих пољопривредних производа са Сарајевско – романијске регије, првенствено Сокоца, док је један дио куће планиран за мини сирану. Прошла је и јавна набавка за пројекат замјене расвјете у Улици Цара Лазара са обје стране, извођач радова је фирма „Малетић“ из Источног Сарајева, а вриједност радова је 20.000 КМ. Започели смо још један шири пројекат који ће се односити на замјену свих расвјетних тијела старог натријумског типа, који представљају значајан трошак на буџет. Тренутно је у изради студија колика би та уштеда била на годишњем нивоу. Према првим процјенама стручног тима, она би могла бити и до 70 одсто у односу на досадашње трошкове. Када је ријеч о асфалтирању локалних путева, а тичу се повратничке популације, Федерално министарство за избјегла и расељена лица је уплатило 250.000 марака у претходном периоду, а иста су ненамјенски потрошена. Нова општинска администрација се обавезала да ће у овој години из буџета уложити 100.000 КМ, јавна набавака је завршена, извођач радова је предузеће „Романијапутеви“ и ускоро би требало да крене асфалтирање путног правца Кошутица – Прељубовићи у дужини од једног километра. Недавно сам био у посјети предузећу „Путеви РС“, гдје сам договорио да се ове године уради дионица регионалног пута Копљевић – Кнежина/Врапци, који је дефинисан као најкритичнији. У овој години требало би да се изврши 40 одсто радова, а остатак идуће године, у укупној вриједности од 800.000 КМ. Значајнија средства требаће нам за реконструкцију пута према Соколовићима и то ћемо морати оставити за идућу годину, а нећемо изоставити ни путне правце према Каљини, Ћаваринама и осталим мјесним заједницама. Још један велики пројекат за добробит Сокоца је Туристичко насеље „Равна Романија“. У току је процедура измјене дијела Регулационог плана, који је стављен на јавни увид. Исти ће се наћи пред локалним парламентом и, ако буде усвојен што се надам, стварају се услови да се крене у израду путне комуникације и инфраструктуре, као и остале инфраструктуре (вода, струја, канализација). Током ове и сљедеће године наш план је да уђемо у радове путне инфраструктуре и да почнемо продавати плацеве. Урбанистичким планом имаћемо дефинисана три типа кућа да не би било неког шаренила или неукуса, а сви садржаји који буду планирани, наћи ће се предочени пред скупштинским тијелом.
У овом периоду успјели сте да поново оживите неколико важних манифестација, па да их поменемо?
Башевић: Ту је Тројчиндански сабор, по коме је Соколац некада био надалеко познат, а који је из мени непознатог разлога угашен већ дужи низ година. Настојали смо да оживимо тај стари ведри дух нашег народа, да се окупе и веселе као некад. У госте нам је дошао познати извођач родољубивих пјесама Баја Мали Книнџа, а допринос комплетном угођају дали су сви остали учесници. Мислим да такве ствари не изискују превише новца да их не бисмо поклањали суграђанима. Наравно ту је и косидба, догађај који представља презентацију једног начина живота како су живјели наши дједови и прадједови па и даљи преци. Једна од најважнијих манифестација је Конференција беба, посвећена нашим најмлађима, који су будућност овог града. Таквим догађајима акценат стављамо на породицу и оне истинске вриједности, које су темељ нашег друштва. Ево, насвјежији од догађаја који је по први пут организовао Спортско – рекреативни центар „Гласинац“ јесте „Илиндан фест 2025“, као дио Илинданских свечаности. Општина је била покровитељ, а укупан наградни фонд износио је 20.000 КМ, можда и највећи у окружењу. Хтјели смо да подигнемо манифестацију на још већи ниво, да доведемо што више квалитетних спортиста и пружимо нашој омладини девет дана доброг спорта и забаве. Морам да похвалим организаторе и све појединце који су дали свој допринос. Наставићемо у истом правцу.
Колико ћете имати слуха за омладину и спорт у наредном периоду?
Башевић: Општинска администрација ће увијек подржавати омладину. Кренули смо од пријема за најбоље ученике са симболичним наградама, пријема најбољих спортиста на МОСИ за које смо, такође обезбиједили неку новчану награду као знак захвалности, па све до поменутог „Илиндан феста“. Такође, у буџет смо уврстили стипендије, за шта је амандман поднио Клуб одборника СНСД-а на једном од скупштинских засиједања. Ми ћемо ускоро расписати конкурс за онолико студената колико буде могуће реално финансирање. Морам да подсјетим да постоје дугови за стипендије и из претходног периода, па ћемо видјети шта ту можемо да урадимо. А када је конкретно ријеч о спортистима, од свих клубова тражили смо да доставе планове рада за текућу годину и финансије које су им потребне. Договорили смо да Општина финансира све потребне котизације и трошкове одлазака на такмичења. О свим осталим видовима подршке попут опреме, договараћемо се појединачно. Сам њихов успјех ће бити препознат и адекватно награђен. Покушавамо да направимо један систем у којем ће се цијенити рад, пожртвовање, одговорност и резултати, а не, као што је некада било да 80 одсто планираних средстава за спорт из буџета добије један колектив, који није ни имао неки значајан успјех.
Како смо се дотакли Дана и крсне славе општине Соколац – Илиндана, посљедњих дана доста се полемике водило око додјеле признања господину Стојану Кљајићу, па да прокоментаришете и то укратко?
Башевић: Прије свега, хвала вам на том питању, пропратио сам цјелокупну ситуацију и коментаре по друштвеним мрежема, а у разговору са мном никада нема забрањених тема. Грађани морају бити јасно упућени на који начин се врши додјела општинских признања. Приједлоге може да упути свако правно лице, физичко лице, политичка партија или удружење грађана. Све је то јасно дефинисано и истакнуто на огласној табли у Општини. Клубови странака у Скупштини општине су доставили своје приједлоге на вријеме и регуларно, потом прошли Комисије за одликовања, а након тога стављени су на гласање пред скупштинским тијелом. Тако се од стране ДЕМОС-а нашло предложено име господина Кљајића, у чијој биографији је истакнуто да је био дугогодишњи комндант једне од најелитније јединице ВРС, чија је каријера за свако поштовање. Саму демократију СНСД-а је потврдила дискусија одборника Милана Јоловића, којег сматрам компетентним да коментарише због својих војних заслуга и широких познанстава из дате струке. Он је констатовао да цијени и поштује колегу Кљајића, али да не види јасно његов допринос Сокоцу, након чега се покренула расправа одборника. Након тога, реаговала је Борачка организација општине Соколац, па је почело и писање коментара по порталима и друштвеним мрежама, што сам испратио. У међувремену, господин Кљајић је упутио писмо којим одустаје од признања, те му исто није ни додијељено. По мом мишљењу, та политика коју су водили појединци је ситно политиканство. Право значење политике је озбиљан термин, а укључује доношење озбиљних и рационалних одлука које унапређују животну средину и квалитет живота људи. У ономе што смо могли да видимо у наступу Борачке организације јесте политичка позадина дјеловања једног лица. У питању је одборник СДС-а у Скупштини општине Александар Марковић, који се представља да аполитично води Борачку организацију као њен предсједник те тврди да не мијша политику у доношењу одлука и изношења става поменуте организације. Међутим, изношење става у име Борачке организације је била чиста злоупотреба оних честитих чланова и бораца. Ја лично себе не сматрам достојним да било шта кажем неком борцу, јер сам имао седам година када је рат почео. Цијеним рад и однос господина Жељка Поповића који истински аполитично ради свој посао у Борачкој организацији. Предсједник Марковић је, са друге стране, користи као параван за своја политичка дјеловања и обрачунавања са политичким неистомишљеницима. Овако јавно питам, зашто Борачка организација није из групе огромне борачке популације предложила неког свог члана да му се додијели признање, за шта је имала потпуно право? Зашто нису предложили на примјер госпођу Томанић, коју смо поменули горе изнад или Драгомира Мачара, првог команданта бригаде који је погинуо на Јабуци у Горажду, и још многе друге? Гдје је ту патриотизам, не може се само причати како нешто не ваља.
За крај, у чему видите будућност Сокоца?
Башевић: Соколац је средина пуна потенцијала, која је нажалост финансијски јако угрожена и требаће јој још много времена да се консолидује. Поред свих текућих обавеза које као начелник редовно измирујем, проналазим простор за могућност инвестирања, односно да се неких 20 до 30 одсто од сваког буџета одвоји сваке године да се нешто уради, не рачунајући инвестиције од стране виших нивоа власти. Да немамо те подршке били бисмо општина са нултим инвестирањем и остало би нам простора за неке ситне ствари попут реконструкције неког пута и слично. Захваљујући подршци свих актера, имаћемо око 11,5 милиона марака директних инвестиција за двије до три године, не убрајајући трећу траку преко Романије, чија је вриједност 5,2 милиона. КМ. Када сам предочио предсједнику Додику, приликом његове посјете Сокоцу, да радимо на резању трошкова и вишка радника, он је рекао да смо прва општина која је то урадила, јер увијек неко има неког члана породице, па их не дирају. Долази смјена генерација, тражићемо рјешење и за те људе. Мислим да ће овај мандат проћи у стабилизацији функционисања буџета, да ћемо сваке године имати боље пуњење буџета, редовно измирењe обавеза и боље параметре, уопште. Слушаћу потребе грађана да видимо шта су реалне ствари. Имамо велики проблем са топланом, гдје је дотрајао котао већ годинама уназад, као и примарна и секундарна мрежа. На томе ћемо радити у наредном времену. Од до сада дефинисаних ствари издвајам: уређење игралишта и асфалтирање паркинга у кругу зграда Ламеле, реновирање игралишта у кругу зграда Ламеле 2 познатијим као Лепа Брена, као и изградњу игралишта у насељу Јелен. Мој план је да у овом мандату предузеће „Нову Романију“ вратимо у власништво Општине, а један дио градске зоне у кругу предузећа претворимо у градску тржницу, коју Соколац нема и пријека је потреба. Ту би могли добити једно потпуно ново језгро града, који осим тржнице може посједовати један склоп зграда, игралиште, а онај дио од Гатара па даље би остао за привредне активности. У идућој години планиране су веће инвестиције од вишег нивоа власти у локалне заједнице, стога морамо осмислити које пројекте делегирати на вријеме. Будућност Сокоца видим у туризму, првенствено транзитном, привреди и пољопривреди.
Инфо Центар Соколац
