Марлон Брандо није био само један од највецћих глумаца на свету, који је освојио два Оскара, већ и посвецћени активиста за грађанска права. Године 1972, када је освојио свог другог Оскара за Кума, Брандо је одлучио да да храбру изјаву. Разочаран Холивудом, за који је вјеровао да промовише штетне стереотипе и доприноси расизму, посебно против Индијанаца, Брандо је одлучио да не прихвати награду. Уместо тога, послао је младу Индијанку, Сацхеен Литтлефеатхер, на сцену уместо њега.
Сачин је читала говор који је написао Брандо, осуђујући холивудско поступање према Индијанцима и скрецћуцћи пажњу на протесте у Воундед Кнее. Међутим, њен говор је наишао на звиждуке и није успела да заврши. Џон Вејн, познат по својим улогама у вестернима, наводно је морао да буде уздржан да не упадне на сцену и одвуче је. Брандо је, без бриге, остао да седи, смејуц́и се.
Брандо није марио за контроверзност или утицај на његову каријеру – никада није освојио још једног Оскара, и јасно је зашто. За њега је говор против неправде био важнији од било каквог признања.
