Обиљежене 83 године од устанка против фашизма на Романији – 057.гр

У  Сокоцу су данас полагањем вијенаца и цвијећа на спомен-костурницу у Парку бораца Романије, обиљежене 83 године од подизања устанка против фашизма на Романији, као и дан устанка у БиХ, у организацији Савеза удружења бораца народноослободилачког рата /СУБНОР/ општине Соколац.

Његовањем традиције народноослободилачког рата и чувањем тековина револуције подсјећамо се тих славних дана борбе за слободу, нагласио је предсједник општинског одбора СУБНОР-а Соколац и члан предсједништва СУБНОРА-а Републике Српске Миливоје Јанковић.

• Обиљежавамо Дан устанка у Босни и Херцеговини, а ја волим рећи и устанка на Романији, јер су припреме од почетка јула 1941. године текле управо овдје. Извршни члан СУБНОР-а формиран је 21. јула у Крњевцу, Штаб романијско-партизанског одреда. Тада је донешена одлука о дизању устанка и већ 28. јула окупили су се први борци на Чавчеву пољу на Равној Романији, а 30. је изведена и прва борбена акција, напад на домобранску жандармеријску станицу у Жљебовима. Касније ослобађањем дијела територије Бичмаско-романијске регије од Шековића, Власенице, Хан Пијеска, Сокоца па све до Вишеграда формира се слободна територија и народноослободилачки одбори, успоставља се народна и  војна власт, формиран је и војни суд, војна болница и сви они органи једне слободне државне територије. Нажалост та романијска територија, као једна од највећих у Европи, је трајала све до почетка друге непријатељске офанзиве. Напад на Романијски партизански одред, Прву пролетерску бригаду креће 15. јануара и у Пјеновцу гину три народна хероја. Тако да осим жртава Прве пролетерске бригаде, историја није забиљежила да је за један дан погинуло пет народних хероја као што је то случај на Романији, поручио је Јанковић.

Подручје Романијског одреда обухвало је Хан Пијесак, Рогатицу, Пале и Соколац. Одред је имао преко 3.600 бораца, од којих је погинуло њих 1.150, са преко 5.500 цивилних жртава и 6.000 жртава на Дрини у Старом Броду и Милошевићима.

• Романија је свој огроман допринос дала у броју жртава које су изгубиле своје животе у току народноослободилачког рата, а највећи допринос је свакако слобода која је извојевана и коју данас уживамо, додао је Јанковић.

Присутне је ауторском пјесмом о данима борби поздравио соколачки пјесник Ристо Амовић.

/ИЦ-Соколац/