Извршна продукција „Први кадар“ из Источног Сарајева учествује у реализацији играног филма „Линија“, дајући значајан допринос снимању овог остварења на територији Републике Српске, а завршна снимања, која обухватају захтјевне сцене, биће реализована од 7. до 16. фебруара на 12 локација на Сарајевско-романијској регији.
„Продукција `Први кадар` изражава захвалност локалној заједници, општинама, институцијама и удружењима на несебичној подршци у организацији статиста и обезбјеђивању техничких и материјалних услова за снимање овог изузетног филмског пројекта посвећеног покојном доктору Миодрагу Лазићу и епском егзодусу сарајевских Срба“, изјавио је данас Срни продуцент филма за Републику Српску Витомир Митрић.
Филм „Линија“ је историјска антидрама инспирисана мотивима из „Ратног дневника“ доктора Лазића, а ради се према сценарију режисера и професора Драгана Елчића и књижевника Жељка Пржуља, у чему посебан сегмент представља епски егзодус 120.000 Срба из Сарајева.
Крст, као метафору страдања и патње, понијели су сарајевски Срби у постдејтонском, библијском егзодусу, јер су између својих домова и Републике Српске одабрали Српску и слободу.
Филм се реализује у продукцији „Рамонда продакшн“ из Београда, продуцент је Горан Иконић, а велику улогу у снимању „Линије“ има и Продукција „Први кадар“ Источно Сарајево, која је извршни продуцент филма за Републику Српску.
Централна нит овог пројекта јесу хуманост и херојско дјело доктора Лазића, али и његових срчаних колега доктора Милана Пејића и Славка Ждрала, који су током Одбрамбено-отаџбинског рата спасили на хиљаде људских живота, без обзира на националност пацијената.
Филм је посвећен лику и дјелу ратног хирурга Миодрага Лазића из Ниша, великог хуманисте и човјека који је добровољно отишао на сарајевско ратиште 1992. године у ратну болницу „Жица“ како би помогао борцима Републике Српске који су умирали од посљедица рањавања јер нису имали адекватну љекарску помоћ.
Његовим доласком, смртност рањеника је смањена за 90 одсто, чиме је дао немјерљив допринос, постао херој нације и једна од највећих историјских личности у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Циљ филма је да се, кроз лик и дјело великог човјека и хуманисте, прикаже српски народ, његово страдање у овом рату, живот и борба за слободу, опстанак и брига о будућности.
Филм су финансијски подржали Филмски центар Србије, институције Републике Српске и Србије, Српска дијаспора у Канади, Градска управа Источно Сарајево, општине Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево, као и Војска и Министарство унутрашњих послова Србије, уступивши своје ресурсе за потребе снимања.
Снимање је почело у манастиру Ковиљ, а настављено на војном полигону „Пасуљанске ливаде“ и аеродромима „Морава“ и „Лађевци“, те потом у Сарајевско-романијској регији.
Доктор Лазић /1955-2020/, који је током ратова деведесетих година 20. вијека спасавао животе у Републици Српској Крајини и Републици Српској, преминуо је 14. априла 2020. године у Нишу.
Лазић је 1991. године напустио мјесто хирурга у Нишу и запутио се у тадашњу Републику Српску Крајину. Током минулог рата је као хирург учествовао у пробоју коридора у јуну 1992. године. Након тога се као добровољац јавио у ратну болницу „Коран“ на Палама.
Један је од оснивача ратне болнице „Жица“ у Блажују код Сарајева, гдје је остао 40 мјесеци као једини хирург на подручју тадашњег Српског Сарајева и обавио више од 3.500 операција под пуном анестезијом.
За заслуге у спашавању живота Срба и људи других националности патријарх српски Павле одликовао је доктора Лазића Орденом Светог Саве.
Лазић је добио и Орден крста милосрђа којим га је одликовала Република Српска, а Србија га је постхумно одликовала Орденом Карађорђеве звезде првог степена.
