Дјеловањем Фонда солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству „Душа дјеце“ од 2018. године омогућено је лијечење више од 1.200 малишана ван Републике Српске, за шта је издвојено око 44 милиона КМ, изјавила је Срни директор Фонда Јасминка Вучковић.
Она је открила да је један од појединачно највећих износа у прошлој години био више од 700.000 долара за лијечење дјетета у САД, те истакла да у Фонду не постоји одговор да нешто није могуће.
„Оно што је поента јесте да не постоји одговор – не може. Одговор може само да буде да ћемо учинити све да дођемо до циља и да помогнемо, све што је у нашој моћи. Не знам да ли ћемо доћи до тога, али ћемо урадити све. Не постоје врата на која нећемо покуцати, тражећи да нам се административно отвори пут да можемо довести дијете до изљечења“, рекла је Вучковићева у подкасту Срне.
Она је навела да је од 1. јануара 2018. до 29. децембра прошле године издато 3.312 рјешења за 1.237 дјеце, а укупно је утрошено око 44 милиона КМ.
„У 2025. години издата су 1.143 рјешења и потрошено 10 милиона КМ. То говори о томе колико расту ти бројеви“, указала је Вучковићева.
Она је напоменула да је Фонд солидарности „Душа дјеце“ основан како би лијечење дјеце ван Републике Српске било трајно ријешено институционално и како би се у потпуности угасила пракса прикупљања новца путем хуманитарних акција.
Вучковићева је подсјетила да је прије оснивања Фонда лијечење дјеце у иностранству често зависило од јавних апела, хуманитарних кутија, СМС-ова и медијских кампања иако је Фонд здравственог осигурања и тада обезбјеђивао дио средстава.
„С обзиром на то да тај дио не спада у обавезно здравствено осигурање и да су то заиста огромна средства, врло често су се покретале хуманитарне акције“, напоменула је Вучковићева.
Она је рекла да је идеја о оснивању Фонда потекла 2017. године, те да је циљ био да се ова област уреди законом.
„Идеја, која је потекла од /тадашњег предсједника Републике Српске/ Милорада Додика, била је да се направи закон и да се тај дио ријеши формално, институционално и да се смањи, односно потпуно угаси потреба за прикупљањем средстава за лијечење“, навела је Вучковићева.
Закон о Фонду солидарности донесен је у новембру 2017. године, подсјетила је Вучковићева, а прве активности започете су већ почетком 2018, када је и прво дијете упућено на лијечење у иностранство.
Она је подсјетила да је први случај подразумијевао изузетно високе трошкове.
„Добро се сјећам да је то била цифра од неких 250.000 евра, што је мени у том часу било незамисливо“, прича Вучковићева.
Иако исход лијечења првог дјетета, нажалост, није био позитиван, Вучковићева је истакла да је већ наредни потврдио оправданост постојања Фонда.
„То је била једна дјевојчица из Требиња која је имала тумор на оку. Њој је сачувано око, она је наша другарица која већ све ове године са нама долази на наше излете. Ми смо константно у контакту. Нема никаквих неуролошких поремећаја, то је била прва извојевана битка са тешком болешћу и наша прва радост – схватање да ти има смисла“, рекла је Вучковићева.
Она је указала да се Фонд финансира из више извора, али да је посебно поносна на издвајање 0,25 одсто нето плате запослених у Републици Српској.
„За њих лично је то мали допринос, али зрно по зрно – погача, то је стварно тако“, истакла је Вучковићева, додајући да број оних који траже ослобађање од овог издвајања никада није прешао један одсто од укупног броја запослених.
Према њеним ријечима, један од приоритета Фонда је и отвореност према јавности и изградња повјерења грађана.
„Желимо показати све што чинимо и на који начин чинимо да бисмо стекли повјерење наших грађана“, рекла је Вучковићева.
Она је навела да је у протеклој години повећан број захтјева за помоћ Фонда, прије свега због веће информисаности грађана о Фонду.
