Ветерани служби безбједности Републике Српске обиљежили су данас у Источном Сарајеву 32 године од погибије Зорана Цвијетића, првог министра унутрашњих послова САО Романија и начелника Сарајевско-романијско-бирчанског центра служби безбједности.
Код спомен-обиљежја на мјесту Цвијетићеве погибије цвијеће су положили представници Полицијске управе Источно Сарајево, Министарства унутрашњих послова Републике Српске, Града Источно Сарајево, општина и борачких организација Сокоца, Источног Новог Сарајева и Источне Илиџе, те Удружења ветерана служби безбједности Републике Српске – Подружница Источно Сарајево.
Након полагања цвијећа служен је помен, а потом су представници Организације ветерана служби безбједности Републике Српске и саборци евоцирали успомене на Цвијетића.
Некадашњи начелник Сектора криминалистичке полиције у Романијско-бирчанском центру служби безбједности Симо Тушевљак рекао је новинарима да је тешко присјетити се дана Зоранове погибије, пријатеља и саборца који је имао визију Републике Српске.
„Републику Српску смо створили и мислим да би Зоран данас био срећан и задовољан када види нас, своје пријатеље, који сваке године обиљежавамо дан његове погибије“, истакао је Тушевљак.
Он је навео да је Цвијетић имао визију Министарства унутрашњих послова Републике Српске, као и развоја Центра служби безбједности Српско Сарајево, данас Источно Сарајево, те да полиција буде гарант безбједности Републике Српске.
„Кренули смо из једне мале канцеларије на Врацама, а ове године имаћемо своју зграду, што показује напредак МУП-а Републике Српске, који свакодневно напредује захваљујући људима који су га стварали, међу којима је био и Зоран Цвијетић“, рекао је Тушевљак.
Предсједник Организације ветерана служби безбједности Републике Српске – Подружница Источно Сарајево Радован Пејић рекао је да је на данашњи дан погинуо херој.
„Непријатељ је мислио да ће тиме побиједити полицију Републике Српске, која је била прва оружана сила тадашње Српске Републике БиХ, данас Републике Српске“, навео је Пејић.
Он је подсјетио да је полиција у почетку имала изузетну сарадњу са Територијалном одбраном и резервним саставом полиције, а касније и са Војском Републике Српске, којој је на ратиштима била потчињена.
Пејић је нагласио да је разлика између учешћа полиције и Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату била у томе што су се полицијски службеници, након повратка са борбених линија, враћали и редовним полицијским пословима.
Зоран Цвијетић погинуо је 11. јануара 1994. године у Лукавици, када је погођен хицима припадника такозване Армије БиХ са брда Мојмило.
