Свјетлана Самараџија са Пала, која је посвећена иконописању, каже да сваког ко се бави овом једном од најстаријих умјетничких традиција води молитва.
Самарџија је за Срну изјавила да се сликарством бави од малих ногу, а да се љубав према иконопису јавила код ње са отварањем школе иконописа „Архангел“ у оквиру Саборног храма Светог архангела Гаврила на Палама, под окриљем протојереја Немање Манџића.
– Првобитно је окупљала већу групу дјеце и одраслих, али се касније професор Горан Јанићијевић посветио раду са одраслима. За три и по године проведене у иконопису, не знам тачан број икона које сам створила, али најљепша и најзахтјевнија техника којом смо се бавили јесте фрескопис, живописање, која се може видјети у средњовјековним манастирима, на Косову и Метохији и овдје – истакла је Самарџија.
Она је објаснила да иконопис захтијева посебну технику и поштовање канона, али да сваки од умјетника утка нешто своје. Достигнућа су невидљива лаичком оком, рекла је Свјетлана, али професори и иконописци то лако препознају.
– Некада помислим да не радим то ја сама, јер сваког иконописца води молитва и присуство Светога Духа. Сваки час почиње молитвом и благословом и на тај начин иконе се стварају. У суштини, ми не иконопишемо слику већ тај светитељски дио сваког свеца понаособ – указала је Самарџија.
Једно од дјела на које је посебно поносна Самарџија јесте Свети Герасим Јордански, насликан јајчаном темпером са акрилом на платну величине 60 пута 50. Према њеним ријечима, техника је средњовјековна, зависи од позлате или сребра, а везивно средство је жуманце са природним пигментима.
Свјетланино вријеме за израду варира од три до четири дана, па чак и до мјесец дана, зависно од инспирације и величине. Њена инспирација произлази из љубави према сликарству и повезаности са црквом, те учешћем у литургијском животу.
Она је истакла да најљепши радови настају након литургије, посебно уочи празника посвећених светитељима.
