У Административном центру Владе Републике Српске у Бања Луци, испред Министарства просвјете и културе Републике Српске на челу са министром Боривојем Голубовићем, уприличен је пријем за директоре основних и средњих школа у оквиру кампање „Школа која чује“, која је дио дугорочног пројекта „Школа без насиља“.
Случајеви вршњачког насиља из учионица су се преселили у виртуелни свијет – на друштвене мреже, које није једноставно контролисати. Због тога су на истом задатку ресорна министарства, школа и породица.
– У основној школи започињу сви параметри које ми посматрамо. Врло је важно да препознамо шта се догађа, да наши родитељи постану наши партнери, јер само тако можемо заједно дјеловати – навела је Верица Глиговић, професор српског језика и књижевности из ОШ „Змај Јова Јовановић“ Бањалука.
Насиље на интернету најчешће остаје непријављено. Жртва због страха ћути, а одрасли би требало да препознају проблем и увиде промјене у њеном понашању.
– Хтјели смо да скренемо пажњу родитељима и наставном особљу да оно дијете које ћути и трпи које је у учионици невидљиво да треба да буде препознато и да му се пружи адекватна помоћ – поручила је Маја Зимоња, психолог.
Иако је пут борбе против вршњачког насиља и насиља на интернету дуг и трновит, захваљујући кампањама које организује Министарство просвјете резултати су видљиви и охрабрујући.
Насиље је данас све изражајније на интернету.
– Школа и образовање је софтвер за развој наших будућих генерација, а ово је једна од акција која је једна од најбољих, која се односи на одгој наше дјеце, а то је да се на вријеме препозна и да методологија како препознати то насиље које најчешће није физичко. Морамо бити свјесни да се насиље најчешће проводи на мрежама и телефонима – упозорио је Саво Минић, предсједник Владе Републиеке Српске.
Развојем друштвених мрежа и савремених технологија, насиље је данас све израженије на интернету и често иде до граница бруталности.
Управо зато Влада припрема уредбу о начину коришћења мобилног телефона у школама.
