Подручје општине Рогатица вриједи посјетити јер располаже природним богатствима попут Парка природе „Прача“ у којем се налази пећина Бања Стијена – једна од најљепших у Републици Српској, али и богатим културно-историјским насљеђем из римског периода попут камених лапида, затим стећака и остатака средњовјековних градова Вратар и Борач.
Једна од атракција рогатичке општине је Парк природе „Прача“, који обухвата 4.067 хектара и чија је основна вриједност клисурасто-кањонска долина са познатим пећинама – Бањом стијеном, једном од најљепших у Републици Српској, те недовољно истраженом Говјештицом.
„У овом заштићеном подручју живе бројне ендемске и реликтне врсте“, рекао је Срни директор Туристичка организација општине Рогатица Предраг Ујић.
Према подацима групе спелеолога из Болоње, који и овог љета истражују пећину Говјештицу, њен канал је дуг 9.682 метра и најдужи у БиХ. Ова пећина је позната и по томе што је у њој пронађен очуван скелет праисторијског медвједа.
„Улазак у Говјештицу погодан је и препоручљив само за врсне спелеологе“, напоменуо је Ујић.
Он је истакао да у новије вријеме љубитеље природе посебно привлачи водопад Пршин поток, уз магистрални пут Рогатица-Вишеград, који настаје проласком хладне и чисте воде из више потока кроз усјек дужине два километра, али и водопад Берег, у мјесту Ракитница, настао спајањем ријека Ракитница и Берег.
Општинска Туристичка организација је, рекао је Ујић, за планинаре и посјетиоце обиљежила видиковац Грабоваче на Старогорским стијенама, са којег се пружа поглед према дринском језеру, те видиковац Баба на планини Бокшаница, одакле се види Вишеград и околина.
СПОМЕНИЦИ ИЗ РИМСКОГ ПЕРИОДА
Ујић је навео да за сада нема организованих агенцијских тура које би обухватиле посјете најзанимљивијим културно-историјским локацијама у Рогатици, али је све више појединаца, заинтересованих истраживача и љубитеља природе који их посјећују.
Он је указао да Рогатицу краси богато културно-историјско насљеђе, што је додатни разлог за посјету овом крају.
Ујић је истакао да се Рогатица први пут у писаном документу помиње 1425. године као одредиште и трговачко насеље на караванском путу од Дубровника према залеђу.
У парку Дома здравља „Др Зоран Митровић“ налази се мала колонија камених споменика – лапида који потичу из римског периода од првог до четвртог вијека и представљају документе о постојању насеобине из тог периода на мјесту данашње Рогатице.
У просторијама Туристичке организације општине Рогатица чува се дио римског жртвеника посвећен богу плодности, који је извађен из ријеке Ракитнице, а за који је археолог Михајло Џамтовски закључио да потиче из трећег вијека, те изразио наду да ће услиједити системско истраживање римских остатака у овој локалној заједници.
Ујић је напоменуо да се на рогатичком подручју налази 2.620 стећака на 88 некропола, те да је Рогатица друга у БиХ по броју ових споменика, што указује на велику насељеност подручја у средњем вијеку.
„Најпознатија некропола стећака Лађевине помиње се први пут 1530. године, а из ње су два сандука 1914. године однесена у Земаљски музеј БиХ у Сарајеву“, подсјетио је Ујић.
Према његовим ријечима, посебно мјесто у културном насљеђу Рогатице имају остаци средњовјековног града Борча, на тешко приступачној лијевој обали ријеке Праче, трећег по величини града средњовјековне Босне који је био стална резиденција властелинске породице Павловић.
Дио културно-историјског насљеђа општине, указао је Ујић, представљају и остаци средњовјековног града Вратара, 35 километара сјеверно од Рогатице, на стрмом гребену десне обале ријеке Жепе, од којег је, између осталог, сачувана судска столица уклесана у матичној живој стијени, у народном предању позната као „краљев сто“. Вратар је био сједиште властелинске породице Дињачић, а касније породице Ковачевић.
У рогатичкој мјесној заједници Жепа је и мост на истоименој ријеци чија је изградња везана за настајање ћуприје на Дрини и неимара Мимара Синана у другој половини 16. вијека, а који је 2005. године проглашен националним спомеником БиХ. У близини познатог моста је реновирана и покривена Реџеп-пашина кула из турског доба.
На брду Хапсан, недалеко од градског насеља Рогатица, налази се старо јеврејско гробље са натписима на споменицима на хебрејском језику, латинском и српском, изграђено 1900. године.
Међу историјским споменицима у Рогатици из новије историје је Спомен-костурница српских бораца погинулих на брду Витањ и ширем подручју Гласинца 1914. године и Спомен-капела са фотографијама 284 припадника Војске Републике Српске са подручја ове општине погинулих у рату 1992-1995. године.
ВРАТИТИ БОРИКАМА НЕКАДАШЊИ СЈАЈ
Ујић је нагласио да локална управа Рогатица и Туристичка организација планирају да некадашњем туристичком бисеру Борике врате стари сјај, полазећи од чињенице да ово подручје спада у ваздушне бање, да је богато шумским предјелима са ловном дивљачи, љекобиљем и јестивим шумским плодовима, како би створили услове за одмор на отвореном.
Он је навео да је у току низ активности с циљем стварања услова за оснивање викенд-насеља, чиме желе привући инвеститоре и посјетиоце на овај планиски плато познат по производњи рогатичког кромпира и скоруп-кајмака.
Овај крај чува традицију са манифестацијама „Боричка питијада“, „Најљепши славки колач“ и коњске трке, по којима је препознатљив још од 1903. године када је отворена прва ергела Борике.
