Од 30. августа до 14. септембра 1995. године НАТО авијација извела је бројне ваздушне нападе на Републику Српску. У том периоду бачено је 1.026 бомби са осиромашеним уранијумом, због чега становништво бомбардованих подручја масовно обољева од канцера. Један од првих НАТО циљева био је телекомуникациони торањ на Зловрху код Рогатице, гдје је погинуло десет припадника Војске Републике Српске.
Иако је у том тренутку торањ већ изгубио стратешки значај, јер се све више користила сателитска технологија, НАТО је извео напад у коме су страдали Љубомир и Драгомир Бакмаз, Зоран и Раденко Сорак, Велимир Ујић, Милош Јовичић, Дарко Мотика, Зоран Нерић, Андрија Обрадовић и Милан Станишић.
Данас је код спомен-обиљежја и рушевина торња на Зловрху обиљежена тридесета годишњица њиховог страдања. Након служења парастоса, вијенце и цвијеће на спомен-обиљежје положиле су породице, саборци, представници Општинске борачке организације и општински функционери, предвођени начелником општине Нинославом Прелићем.
Туга и бол нису изблиједјели ни након три деценије, о чему свједочи и Слободан Мотика, који је тада изгубио деветнаестогодишњег сина Дарка:
– Прошло је 30 година туге и бола. Бол не престаје и даље. Живимо онако како морамо.
Један од четворице преживјелих, Зоран Гојковић, са болом се присјетио својих сабораца, сјећајући их се као сјајних људи који су тек требали да проживе своје најбоље године.
У молитвеној бесједи, протојереј-ставрофор Предраг Масал поручио је да је обавеза свих да жртву ових младића не забораве:
– Њихову жртву никада не смијемо заборавити. Због тога се окупљамо сваке године да их поменемо у молитвама. Само породице знају како је то када неко јави да си остао без најближег, да је страдао. И никоме се не поновило, да ово буду посљедње жртве, а Господ да нас чува од свих недаћа, од свих оних непријатељстава и демонских напада који покушавају да униште људство – поручио је Масал.
Предсједник Општинске борачке организације Мишо Соколовић нагласио је колико је прича о Зловрху потресна.
– Ево и сами сте видјели да породице погинулих и људи који су преживјели овај масакр нису у стању ни послије 30 година да стану пред камере. То је толико потресна прича. На лицу мјеста, када су из рушевина вађена преживјела лица – то је била страхота – изјавио је Соколовић.
Начелник општине Рогатица Нинослав Прелић подсјетио је да, као и многи други злочини над српским народом, ни овај није добио свој епилог пред правдом.
– Данас обиљежавамо тридесет година од страдања десет српских војника који су били на свом задатку. Богу хвала, њих четворица су успјели да се спасу и преживе. Морам посебну захвалност да искажем Борачкој организацији која сваке године обиљежава годишњицу овог страдања и уз чију помоћ се ово одржава, чисти и сређује, као и породицама које су ту сваке године заједно са нама да обиљежимо. Као и многа ратна дешавања и ова су остала некажњена, нико није одговарао. И много је таквих случајева који су се десили на нашој општини – још увијек нико није кажњен за злодјела која су учињена српском народу. Надам се да ће у наредном периоду доћи до промјене, да ће ти злочини бити кажњени и да ће правда доћи на видјело. – рекао је Прелић.
Тридесет година касније, Рогатица се и даље сјећа. Бол породица и преживјелих не јењава, али њихова жртва остаје трајно уписана у сјећање народа са жељом и молитвом – да се никада више не понови.
