Горан Бубић, адвокат предсједника Републике Српске Милорада Додика, данас је предао жалбу на одлуку Централне изборне комисије /ЦИК/ БиХ о одузимању мандата предсједнику Додику.
Бубић је Срни данас рекао да ће жалбу упутити поштом.
Он је потврдио да је јуче ујутру преузео одлуку ЦИК-а БиХ.
„Изјавићемо жалбу у остављеном року“, рекао је он.
Бубић је раније изјавио да ће правни тим наставити борбу свим расположивим правним средствима, након другостепене пресуде предсједнику Српске Милораду Додику.
„Тражићемо привремену мјеру да се задржи извршење пресуде до одлуке Уставног суда БиХ. То нам је претпоставка да се обратимо Европском суду за људска права“, рекао је раније Бубић.
ЦИК БиХ донио је 4. августа одлуку о престанку мандата предсједнику Републике Српске Милораду Додику, изабраном на општим изборима 2022. године, а против ње је дозвољена жалба.
Апелационо одјељење Суда БиХ потврдило је 1. августа првостепену пресуду предсједнику Републике Српске Милораду Додику, којом је осуђен на годину дана затвора и шест година забране политичког деловања „због непоштовања одлука Кристијана Шмита“.
Портал Провјерено доноси детаље жалбе.
У жалби је, како је објаснио Бубић, примарно оспорена могућност ретроактивне примјене престанка мандата јер је престанак мандата у одлуци одређен са датумом 12.06.2025. године, а одлука је донесена 06.08.2025. године
„Природа уставног мандата предсједика Републике Српске, у овом случају очекивана уставна активност у периоду од 12.06.2025.године, па до 04.08.2025.године, као дана уручења другостепене пресуде (укупно 52 дана), произвела је низ правних посљедица у Републици Српској, како када су у питању општи акти, попут указа о проглашењу закона, тако и појединачни акти из надлежности предсједника Републике. Шта с тим?“, упитао је он.
Напомиње да је потпуно занемарена извршност одлуке суда у корист правоснажности, о чему се ћути и у образложењу одлуке ЦИК БиХ.
„Одредба члана 115 КЗ БиХ, која посљедице везује за правоснажност, ин апстрацто је на мјесту, али се њоме не може правдати да се одређен појединачан акт, као што је оспорена одлука, примјењује ретроактивно, јер се тиме крше основни стандарди владавине права“, подсјећа шеф правног тима предсједника Српске.
Као други аргумент у жалби наведено је да стални члан ЦИК БиХ Вања Бјелица-Путина није могла учествовати у раду ЦИК, јер је требала бити искључена еx леге.
„По њеној тужби се пред Основним судом у Сокоцу води парнични поступак, а суд је донио првостепену пресуду 12.10.2024.године којом је одбијен тужбени захтјев, а Вања Бјелица-Прутина је поднијела жалбу против првостепене пресуду, Разумно је закључити да због актуелног парничног поступка постоји непријатељско расположење именоване према жалитељу, па је нејасно зашто се овај члан ЦИК БиХ није сам изузео од гласања у смислу чланова 35 и 36 Закона о управном поступку БиХ“, наводи Бубић.
Додаје да је однос Бјелице-Прутине и Додика очигледно приватно-правне природе, те су нагласили да се парнични по тужби члана ЦИК против жалитеља управо тиче околности у вези са изборним процесом 2022. године, и улогом госп. Вање Бјелица-Прутина у доношењу одлуке о поновном бројању гласова баш за функцију предсједника Републике Српске, а које се испоставило непотребним јер су се резултати новог бројања гласова у организацији ЦИК поклапали с ранијим резултатима бројања у гласачким одборима.
„Парнични поступак је апсолутно релевантан за искључење именованог члана ЦИК из процеса доношења одлуке која се оспорава жалбом из разлога што парнични поступак није покренуо жалитељ, већ је поступак покренут мимо воље жалитеља. Значи да је постојећи парнични спор разлог за изузеће стваран, произведен вољом члана ЦИК, а није фингиран од стране жалитеља, да се створи привид разлога за изузеће“, навео је Бубић.
На крају, додаје да је разлог за изузеће увјерљивији и због чињенице да члан ЦИК у првостепеном поступку није успјела са тужбеним захтјевом, и логично је закључити да је незадовољна због тога.
Бубић је указао да је непоштовање начела непристрасности модус операнди у поступцима против Додика.
„Ова пристрасност је очигледна у активностима нелегитимног Кристијана Шмита који намеће кривично дјело из члана 203а КЗ БиХ, циљано против жалитеља. Онда на конференцији у Бечу, 10. новембра 2023.године, госп. Шмит изјављује: ‘Можете ли имати активну и ефективну политичку структуру која одлучује, доноси једногласну одлуку и да људи као што је овај Милорад Додик, за кога се сматра да је понекад врло близак господину Лаврову, сједи за столом као и ми? Ја не могу’. Страни држављанин, де иуре очигледно нелегитиман, наступа лично и осветнички према жалитељу, зато што Шмита Руска Федерација, а ни Републике Кина, као сталне чланице СБ УН, не признају да је легитиман високи представник у БиХ. Не признаје га ни Република Српска јер га СБ УН није потврдио за високог представника на сједници СБ УН од 22.7.2021. године“, наводи он.
Све наведено је увертира осуђујућој пресуди и одузимању мандата Милораду Додику.
„Све ово не подржава владавну права већ представља лични обрачун странца са жалитељем – непослушним уставним политичким представником народа, који га с правном аргументацијом, а не произвољно, не признаје за високог представника у БиХ“, истакао је Бубић.
У вези с (не)пристрасношћу одбрана је подсјетила да у кривичном поступку оптужницу против жалитеља потврђује судија за претходно саслушање, о чијим правима је жалитељ одлучивао у својству српског члана Председништва БиХ, на основу одредаба чл. В.3.б) Устава БиХ. Жалитељ се писмено противио избору судије у Стални кривични суд у Хагу, а судија није изабрана. Ова чињеница је неспорна.
Исто тако, подсјећа, поступајући судија појединац, као ранији тужилац у Тужилаштву БиХ, заједно са неколико других тужилаца, писмено је тражила да се кривично процесуира жалитељ, због његових наводних најава рушења институција БиХ. Ни ово није спорно, а из ове чињенице слиједи да је првостепни судија због свог ранијег става према жалитељу, имала неку врсту предрасуде о кривици жалитеља.
„Напокон имамо понашање сталног члана ЦИК БиХ Вање Бјелица-Прутина која је у личном, приватно-правном парничном спору са жалитељем и очигледно није задовољна првостепеном судском одлуком по тужби против жалитеља, па не може непристрасно поступати у односу према жалитељу, када наступа као члан ЦИК БиХ у овом предмету против жалитеља“, закључује Бубић.
Питали смо – зар у Босни и Херцеговини није могуће да о правима и обавезама уставно изабраног предсједника Републике Српске одлучују судије и службена лица који нису лично инволвирани у однос са госп. Милорадом Додиком. Да не поступају лица која имају непријатељски став према њему.
Напокон, истакли смо у жалби да је престанак мандата према оспореној одлуци у противности с Уставом Републике Српске, који је усклађен с Уставом Босне и Херцеговине и по ставу Венецијанске комисије. Устав Републике Српске јасно прописује начин престанка мандата предсједнику Републике у одредби члана 87 став 1 која гласи:
„Предсједнику Републике престаје мандат прије времена на које је биран у случају оставке или опозива.“
Значи да је оспореним појединачним актом утврђен престанак мандата предсједника Републике на начин који је супротан Уставу Републике Српске. Подсјетили смо у жалби и да је правно неприхватљиво инкриминисати поступање уставног предсједника Републике Српске по Уставу Републике, како слиједи из чињеничног описа осуђујућег дијела пресуде Суд БиХ од 26.2.2025.године. Ко уопште може починити кривично дјело ако неспорно користи уставно овлашћење и према самом чињеничном опису у пресуди? Кривично дјело се може извршити злоупотребом овлаштења, прекорачењем овлаштења (чињењем), али и невршењем овлаштења (нечињењем), али никако „вршењем овлаштења“ и то још „уставног овлаштења“.
У овом случају кривично право и посљедично одлука ЦИК служе као инструменти политичког притиска. Бирачи нису овце, истина је у бирачкој кутији, па се поступци који поништавају вољу грађана, и не подржавају владавини права, требају нападати свим расположивим правним средствима. Нити је етички, ни законито на овакав начин супституирати вољу већинског изборног корпуса који држи до слободе народа и грађана, не подаништва неком странцу и пратећим центрима моћи у сврху постизања политичких циљева који немају упориште у правном поретку БиХ, посматраног у цјелини.
