O njima se mnogo govorilo – čak im je posvećena i jedna TV serija – ali o njima se ipak ništa ne zna. Jer – sve su nas slagali! Beogradski ilegalci u Drugom svetskom ratu jesu postojali, u Gestapou su zaista bili i zapisani i otpisani. Ali, sem nekih manjih izuzetaka, oni nisu bili komunisti – već ravnogorci. Nešto više o beogradskim ilegalcima možete saznati iz knjige jednog od njih, dr Pavla Miloševića, „Ravnogorska omladina“, koja je upravo izašla iz štampe u izdanju „Pogleda“. Na ovom mestu donosimo poglavlje o ilegalnoj radio stanici, koje je inspirisalo autore serije „Povratak otpisanih“ za snimanje jedne epizode, kao i poglavlje o najčuvenijem beogradskom ilegalcu – Valteru
Dva radioaparata i radio stanicu za prijem vesti napravio je Tihomir Jakšić. Delove su mu nabavljali omladinci iz predstavništava „Simensa“ i „Filipsa“ u Beogradu. Jedan aparat je dao Trklji (505), a drugi poručniku Miodragu Kojiću („Peter“). Kojić je bio komandant Kolubarske brigade, aktivno je sarađivao sa beogradskim ilegalcima. Jakšić je jedno vreme bio kod Kojića, a u Beograd se vratio 10. decembra 1942, neposredno pred hapšenje. On je još marta 1942. uspostavio direktnu vezu sa Dražom. Tu vezu vodio je kapetan Jože Grbec. On je stanovao je u ulici Draže Pavlovića, imao je šifru 509, a pozivni znak EJK-u i EJH. Otišao je na teren kada mu je Gestapo bio na tragu. Posle otkrivanja njegove stanice, veza je jedno vreme obavljana preko kurira.
Beogradskom grupom za vezu rukovodio je inženjer Tomašević, a vezu između „Valtera“ i Tomaševića držao je kapetan Miodrag Stojanović („Pera-profesor“).
Zgrada za smeštaj radio stanice je pažljivo birana. Odabrana je velika zgrada koja je imala ulaz sa četiri ulice, i to: Kralja Aleksandra broj 94, Molerova, Hadži-Đerina i Dušana Bogdanovića. Ulaz za radio stanicu bio je iz Hadži-Đerine broj 1. Aparat se nalazio u sobici na mansardi. Za aparatom su se smenjivali Branimir Hrga i Tihomir Jakšić.
U TV seriji o komunističkim ilegalcima, „Otpisani“, videli smo da je Gestapo imao radio goniometar… Komunisti nisu imali radio stanicu u Beogradu, ali Gestapo jeste imao radio goniometar. Upravo tako su i otkrili našu radio stanicu. Locirali su njen položaj i baš kada su nailazili na ulaz u zgradu su naleteli na Jakšića i njegovu verenicu. Sa njima su otišli na mansardu, gde su zatekli Hrgu kako emituje depeše. Jakšić je dolazio da smeni Hrgu.
GESTAPO PROTIV „VALTERA“
U Beogradu je januara 1942. Gestapo uhvatio veliku grupu pripadnika Ravnogorskog pokreta. Tada je uhapšeno 14 oficira i jedna žena, Olga Vučković, koja je streljana na Banjici. Kapetan Nenad Mitrović je streljan na Jajincima, a ostali su odvedeni u zarobljeničke logore u Nemačkoj. To su:
– Pukovnik Branislav Pantić,
– pukovnik Jovan Trišić,
– potpukovnik Radivoje Lučić,
– kapetan Brativoje Urošević,
– kapetan Stojan Stanislav,
– rezervni poručnik Saša Nikolajević,
– pukovnik Sveta Krajinović,
– potpukovnik Paljić,
– potpukovnik Dušan Manojlović,
– general Milutin Stefanović,
– kapetan Lazar Dabetić i
– poručnik Dušan Dutina.
Jedna od najvećih nemačkih akcija u Beogradu bila je protiv potpukovnika Žarka Todorovića „Valtera“. Podaci o tome čuvaju se u Arhivi Grada Beograda pod oznakom BDS dosije G – 116 („Valter“). Todoroviću je koristio još dva imena: Želimir Krstić i Bane. Pored njega, u ovoj velikoj operaciji izvedenoj 17. marta 1943, „pali“ su i sledeći ilegalci:
– poručnik Konstantin Hadži Ilić (streljan 7. juna 1943),
– Vladeta Bošković (streljan 7. juna 1943),
– narednik Pantelija Maksić (odveden u Mauthauzen),
– Radomir Ćurić iz Sarajevske ulice broj 24 (odveden u Mauthauzen),
– Gojko Čebo, knjižar u Pašićevoj 24 (streljan 7. juna 1943),
– kapetan Momčilo Mirković (streljan 17. avgusta 1943),
– kapetan Nikola Pavković (odveden u Mauthauzen),
– potporučnik Emil Živojinović iz Tršćanske broj 3 (sudbina nepoznata),
– poručnik Ljuban Kordić (sudbina nepoznata),
– Darko Ćirković, koji je uhapšen tek sredinom 1944. (odveden u Mauthauzen),
– Sava Grujić (odveden u zarobljenički logor Strij),
– vazduhoplovni kapetan Bogdan Ivanović (odveden u Mauthauzen),
– inženjer Pavle Aleksić (odveden na rad u Nemačku 1944),
– Anđelko Božinović (sudbina nepoznata),
– major Pavle Babac (odveden u zarobljenički logor Strij) i
– dr Petar (prezime nečitko).
HAPŠENJA RAVNOGORACA U ZAGREBU
Sem ove grupe uhapšene u Beogradu, u vezi „grupe Valter“ uhapšeno je osam ravnogorskih ilegalaca i u Zagrebu. Oni su radili u ilegalnoj Komandi severnih pokrajina, kojoj je potpukovnik Žarko Todorović takođe bio na čelu.
U Zagrebu su uhašeni:
– Paul Halavanka iz Sušaka, trgovac (odveden u Mauthauzen),
– Dragutin Matijašević, činovnik (odveden u Mauthauzen),
– Kajka Tomić, profesor (odveden u Mauthauzen, a 25. novembra 1943. premešten u Aušvic),
– Teodor Salomon iz Zagreba, student tehnike (odveden u Mauthauzen),
– Stanko Tančić, doktor prava (odveden u Mauthauzen),
– Zlata Deželić, profesorka (odvedena u Mauthauzen, a 25. novembra 1943. premeštena u Aušvic),
– Tihomir Krečić, student tehnike (odveden u Mauthauzen).
Nešto ranije, 28. decembra 1942, u Beogradu je uhapšena i „Radio grupa 506“, vezana za „Grupu Valter“. Tada su u ruke Gestapoa pali sledeći ilegalci:
– inženjer Dragomir Tomašević iz ulice Vojvode Protića 18\1 (streljan 19. aprila 1943),
– radio tehničar Tihomir Jakšić iz Draže Pavlovića broj 28 (streljan 19. aprila 1943),
– Jelena Grubješić iz Draže Pavlovića broj 13, verenica Tihomira Jakšića (ona je puštena 8. maja 1943),
– inženjer Luka Špartalj, direktor i vlasnik fabrike u ulici Vojvode Mišića. On je bio finansijer Ravnogorskog pokreta. Ubijen je u Gestapou proleća 1943. godine.
– Branimir Hrga. On je pristao da radi za Gestapo. Posle je odveden u Nemačku.
– Bogoljub Zečević, rođen 1914. u Ivanjici (streljan),
– Spasoje Đorđević, rođen 1910. u Guči. On je streljan dva dana pre ove racije, jer je uhapšen ranije.Preduzeće za kinematografiju ‘Pogledi“ d.o.o. prikazao na Joutube novi projekat – dugometražnog dokumentarnog filma “Zaista otpisani“. Ovaj film daje odgovor na pitanje: Ko su zaista bili beogradski ilegalci tokom Drugog svetskog rata? Gledajući TV seriju “Otpisani“, iz 1970-tih, koja je potom reprizirana više puta, deo javnosti i dalje veruje da su beogradski ilegalci bili komunisti.
Međutim, kao što ćemo videti u filmu, beogradski pokret otpora protiv okupatora organizovali su i vodili oficiri Kraljevine, na čelu sa legendarnim potpukovnikom Žarkom Todorovićem Valterom. Valterovih podviga bilo je toliko, da su ih komunisti, u njihovoj mitologiji, “pozajmili“ još jednom filmu – “Valter brani Sarajevo“. Radnja ovog filma – Gestapo ubacuje lažnog Valtera među ilegalce – odigrala se u Beogradu, a ne u Sarajevu, a lažni Valter je ubačen među četničke ilegalce.
U filmu se ekskluzivno objavljuju filmski zapisi starog Beograda, iz filma “Beograd – prestonica Kraljevine Jugoslavije“, koji je Kinoteka upravo digitalizovala.
Dokumenti, pre svega nemački, izjave svedoka i snimci mesta događaja, čine još jedan dinamični dokumentarac.
Preuzeto sa Fejsbuka
