О њима се много говорило – чак им је посвећена и једна ТВ серија – али о њима се ипак ништа не зна. Јер – све су нас слагали! Београдски илегалци у Другом светском рату јесу постојали, у Гестапоу су заиста били и записани и отписани. Али, сем неких мањих изузетака, они нису били комунисти – већ равногорци. Нешто више о београдским илегалцима можете сазнати из књиге једног од њих, др Павла Милошевића, „Равногорска омладина“, која је управо изашла из штампе у издању „Погледа“. На овом месту доносимо поглавље о илегалној радио станици, које је инспирисало ауторе серије „Повратак отписаних“ за снимање једне епизоде, као и поглавље о најчувенијем београдском илегалцу – Валтеру
Два радиоапарата и радио станицу за пријем вести направио је Тихомир Јакшић. Делове су му набављали омладинци из представништава „Сименса“ и „Филипса“ у Београду. Један апарат је дао Тркљи (505), а други поручнику Миодрагу Којићу („Петер“). Којић је био командант Колубарске бригаде, активно је сарађивао са београдским илегалцима. Јакшић је једно време био код Којића, а у Београд се вратио 10. децембра 1942, непосредно пред хапшење. Он је још марта 1942. успоставио директну везу са Дражом. Ту везу водио је капетан Јоже Грбец. Он је становао је у улици Драже Павловића, имао је шифру 509, а позивни знак ЕЈК-у и ЕЈХ. Отишао је на терен када му је Гестапо био на трагу. После откривања његове станице, веза је једно време обављана преко курира.
Београдском групом за везу руководио је инжењер Томашевић, а везу између „Валтера“ и Томашевића држао је капетан Миодраг Стојановић („Пера-професор“).
Зграда за смештај радио станице је пажљиво бирана. Одабрана је велика зграда која је имала улаз са четири улице, и то: Краља Александра број 94, Молерова, Хаџи-Ђерина и Душана Богдановића. Улаз за радио станицу био је из Хаџи-Ђерине број 1. Апарат се налазио у собици на мансарди. За апаратом су се смењивали Бранимир Хрга и Тихомир Јакшић.
У ТВ серији о комунистичким илегалцима, „Отписани“, видели смо да је Гестапо имао радио гониометар… Комунисти нису имали радио станицу у Београду, али Гестапо јесте имао радио гониометар. Управо тако су и открили нашу радио станицу. Лоцирали су њен положај и баш када су наилазили на улаз у зграду су налетели на Јакшића и његову вереницу. Са њима су отишли на мансарду, где су затекли Хргу како емитује депеше. Јакшић је долазио да смени Хргу.
ГЕСТАПО ПРОТИВ „ВАЛТЕРА“
У Београду је јануара 1942. Гестапо ухватио велику групу припадника Равногорског покрета. Тада је ухапшено 14 официра и једна жена, Олга Вучковић, која је стрељана на Бањици. Капетан Ненад Митровић је стрељан на Јајинцима, а остали су одведени у заробљеничке логоре у Немачкој. То су:
– Пуковник Бранислав Пантић,
– пуковник Јован Тришић,
– потпуковник Радивоје Лучић,
– капетан Бративоје Урошевић,
– капетан Стојан Станислав,
– резервни поручник Саша Николајевић,
– пуковник Света Крајиновић,
– потпуковник Паљић,
– потпуковник Душан Манојловић,
– генерал Милутин Стефановић,
– капетан Лазар Дабетић и
– поручник Душан Дутина.
Једна од највећих немачких акција у Београду била је против потпуковника Жарка Тодоровића „Валтера“. Подаци о томе чувају се у Архиви Града Београда под ознаком БДС досије Г – 116 („Валтер“). Тодоровићу је користио још два имена: Желимир Крстић и Бане. Поред њега, у овој великој операцији изведеној 17. марта 1943, „пали“ су и следећи илегалци:
– поручник Константин Хаџи Илић (стрељан 7. јуна 1943),
– Владета Бошковић (стрељан 7. јуна 1943),
– наредник Пантелија Максић (одведен у Маутхаузен),
– Радомир Ћурић из Сарајевске улице број 24 (одведен у Маутхаузен),
– Гојко Чебо, књижар у Пашићевој 24 (стрељан 7. јуна 1943),
– капетан Момчило Мирковић (стрељан 17. августа 1943),
– капетан Никола Павковић (одведен у Маутхаузен),
– потпоручник Емил Живојиновић из Тршћанске број 3 (судбина непозната),
– поручник Љубан Кордић (судбина непозната),
– Дарко Ћирковић, који је ухапшен тек средином 1944. (одведен у Маутхаузен),
– Сава Грујић (одведен у заробљенички логор Стриј),
– ваздухопловни капетан Богдан Ивановић (одведен у Маутхаузен),
– инжењер Павле Алексић (одведен на рад у Немачку 1944),
– Анђелко Божиновић (судбина непозната),
– мајор Павле Бабац (одведен у заробљенички логор Стриј) и
– др Петар (презиме нечитко).
ХАПШЕЊА РАВНОГОРАЦА У ЗАГРЕБУ
Сем ове групе ухапшене у Београду, у вези „групе Валтер“ ухапшено је осам равногорских илегалаца и у Загребу. Они су радили у илегалној Команди северних покрајина, којој је потпуковник Жарко Тодоровић такође био на челу.
У Загребу су ухашени:
– Паул Халаванка из Сушака, трговац (одведен у Маутхаузен),
– Драгутин Матијашевић, чиновник (одведен у Маутхаузен),
– Кајка Томић, професор (одведен у Маутхаузен, а 25. новембра 1943. премештен у Аушвиц),
– Теодор Саломон из Загреба, студент технике (одведен у Маутхаузен),
– Станко Танчић, доктор права (одведен у Маутхаузен),
– Злата Дежелић, професорка (одведена у Маутхаузен, а 25. новембра 1943. премештена у Аушвиц),
– Тихомир Кречић, студент технике (одведен у Маутхаузен).
Нешто раније, 28. децембра 1942, у Београду је ухапшена и „Радио група 506“, везана за „Групу Валтер“. Тада су у руке Гестапоа пали следећи илегалци:
– инжењер Драгомир Томашевић из улице Војводе Протића 18\1 (стрељан 19. априла 1943),
– радио техничар Тихомир Јакшић из Драже Павловића број 28 (стрељан 19. априла 1943),
– Јелена Грубјешић из Драже Павловића број 13, вереница Тихомира Јакшића (она је пуштена 8. маја 1943),
– инжењер Лука Шпартаљ, директор и власник фабрике у улици Војводе Мишића. Он је био финансијер Равногорског покрета. Убијен је у Гестапоу пролећа 1943. године.
– Бранимир Хрга. Он је пристао да ради за Гестапо. После је одведен у Немачку.
– Богољуб Зечевић, рођен 1914. у Ивањици (стрељан),
– Спасоје Ђорђевић, рођен 1910. у Гучи. Он је стрељан два дана пре ове рације, јер је ухапшен раније.Предузеће за кинематографију ‘Погледи“ д.о.о. приказао на Јоутубе нови пројекат – дугометражног документарног филма “Заиста отписани“. Овај филм даје одговор на питање: Ко су заиста били београдски илегалци током Другог светског рата? Гледајући ТВ серију “Отписани“, из 1970-тих, која је потом репризирана више пута, део јавности и даље верује да су београдски илегалци били комунисти.
Међутим, као што ћемо видети у филму, београдски покрет отпора против окупатора организовали су и водили официри Краљевине, на челу са легендарним потпуковником Жарком Тодоровићем Валтером. Валтерових подвига било је толико, да су их комунисти, у њиховој митологији, “позајмили“ још једном филму – “Валтер брани Сарајево“. Радња овог филма – Гестапо убацује лажног Валтера међу илегалце – одиграла се у Београду, а не у Сарајеву, а лажни Валтер је убачен међу четничке илегалце.
У филму се ексклузивно објављују филмски записи старог Београда, из филма “Београд – престоница Краљевине Југославије“, који је Кинотека управо дигитализовала.
Документи, пре свега немачки, изјаве сведока и снимци места догађаја, чине још један динамични документарац.
Преузето са Фејсбука
