По налогу ВДТ-а у Бијелом Пољу, митрополит будимљанско-никшићки Методије дао је изјаву у Центру безбједности у Никшићу, поводом кривичне пријаве коју је против њега поднијела Светлана Пајовић Мусовић у име НВО „Центар за грађанска права“. Митрополит је током литургије у манастиру Подмаине, 7. јуна ове године изнио, како се наводи у пријави, тврдње да је послијератни систем на просторима бивше Југославије био „титоистичко-усташка коалиција“, оптужујући га за „геноцид над српским народом“. Поред тога, величао је, стоји у пријави, четнички покрет и његове команданте Драгољуба Дражу Михаиловића и Павла Ђуришића, називајући их „првим герилцима против фашиста“ и „највећим херојима Другог свјетског рата“, истовремено негирајући историјски контекст њихових ратних злочина. Методије је, према наводима из пријаве, вријеђао и званичне симболе државе рекавши да у главном граду Црне Горе стоји споменик „највећем монструму“ Јосипу Брозу Титу, док су, како је навео, „четнички команданти неправедно сатанизовани“. Наводи се и да је митрополит Методије додатно тврдио да „нема српске нације без Српске православне цркве“, имплицирајући да су сви који се дистанцирају од цркве „мрзитељи сопствених предака“ и „крвници“. У изјави пред службеницима Центра безбједности у Никшићу, митрополит је одбацио све наводе из пријаве, назвао их „чињенично неоснованим и правно апсурдним“, а сам поступак је оцијенио као дио шире кампање политичког прогона Српске православне цркве у Црној Гори. „Наводи кривичне пријаве су у потпуности чињенично неосновани и правно апсурдни. Како ми је познато из средстава јавног информисања, подносилац пријаве је извесна НВО чији оснивач у свакој прилици и на сваки начин врло бучно испољава верску и националну нетрпељивост према верницима и клирицима СПЦ, што је вјероватан мотив и у овом конкретном случају\“, рекао је митрополит. Он је навео да ова, као и бројне сличне пријаве, представљају наставак покушаја да се кроз правосуђе изврши притисак на Цркву. „Ове пријаве држим за наставак политичког прогона СПЦ и покушаја антицрквених кругова да се злоупотребом правних средстава креира јавно мњење и друштвени амбијент у коме је само за вјернике и свештенство СПЦ уведен деликт мишљења, а слобода изражавања ограничена по идеолошким мерилима“, навео је митрополит Методије. Подсјетио је да су Европски парламент, али и бројне међународне институције осудиле злочине тоталитарних комунистичких режима, а да је у Црној Гори данас, парадоксално, довођење у питање њиховог насљеђа постало предмет кривичног прогона. „Јосипа Броза сматрам монструозном појавом. Несхватљиво је да се таква моја квалификација узима као вријеђање званичних симбола државе Црне Горе, јер колико ми је познато, Броз није државни симбол, нити је законом заштићен од критике“, навео је Методије. Он је нагласио да нема ниједне ријечи у његовој бесједи која би представљала аболирање било ког злочина или злочинца. Напротив, истакао је да историјско сагледавање личности и појава, укључујући и генерала Драгољуба Михаиловића, мора остати ствар слободног, уставом заштићеног мишљења. „Исказ о генералу Михаиловићу као првом герилцу Европе је понављање тадашњих ставова антихитлеровске јавности. То није кривично дјело. Не постоји ниједна реч у беседи која аболира злочинце или велича злочине“, казао је. Митрополит Методије је упозорио да се поново дешава да се пастирске бесједе из храмова морају објашњавати пред полицијом и тужилаштвом, што, по његовим ријечима, уводи климу цензуре и аутоцензуре и дубоко је супротно Уставу и демократском друштву. „Посредно, али с јасном намјером, клирицима и вјерницима СПЦ настоје се ограничити не само вјерска, него и основна људска права и слободе. У својој бесједи афирмисао сам основне уставне вриједности, достојанство, неповредивост личности, право на правично суђење, слободу мисли, савјести и вјероисповијести, слободу изражавања и забрану цензуре јер су те вриједности погажене од стране усташког и титоистичког режима“, казао је митрополит, преноси подгорички портал Дан. Оцијенио је да покушаји да се историјска анализа ограничи, представљају идеолошку кодификацију стварности и да се под плаштом борбе против „ревизионизма“, заправо уводи једноумље. На крају, митрополит је истакао своју пастирску дужност и право да вјерни народ позива на приврженост Цркви, што му, како наводи, нико не може ускратити без нарушавања основних слобода. „Сваки другачији став чинио би ме недостојним вршења епископске службе. Ако је залагање за националну равноправност, истину и слободу, кривично дјело у Црној Гори, нека тако буде. Али ја у томе нећу учествовати ћутањем“, навео је митрополит Методије.
Тањуг
