У Тузли ће данас бити обиљежене 33 године од злочина муслиманских снага над припадницима ЈНА и егзодуса српског народа мирном шетњом са цвијећем и вјерским поменом од 10 до 11 часова.
На мјесту страдања на Брчанској малти биће положене бијеле руже и прислужене свијеће невиним жртвама.
Испред Спомен-костурница убијенима у Тузланској колони на бијељинском гробљу у Пучилама у 12.30 часова биће служен парастос и положени вијенци и цвијеће, након чега је предвиђено обраћање званичника. За грађане је из Бијељине обезбијеђен бесплатан превоз аутобусима који полазе са паркинга испред Саборне цркве у 8.30 часова.
Колона Југословенске народне армије које се у складу са претходним договором о мирном одласку војске повлачила из Тузле нападнута је 15. маја 1992. када је убијено 59 припадника ЈНА и цивила.
Претходно је постигнут споразум изасланика управо формиране Савезне Републике Југославије и муслиманских власти у Сарајеву којим је усаглашен излазак ЈНА са простора БиХ, закључно са 19. маје 1992. године.
Моторизована 92. бригада ЈНА кретала се из тузланске касарне „Хусинска буна“ у редовном мирнодопском поретку, када је дочекана у засједи.
У колони се налазило приближно 600 лица, војника ЈНА, њихових претпостављених, цивилних лица, са око 200 возила.
Напад се догодио на раскрсници Брчанска Малта, у тренутку проласка посљедње трећине колоне која се кретала од Скојевске улице, када су припадници муслиманске Територијалне одбране, такозване „Патриотске лиге“ и полиције, ничим изазвани, отворили ватру на колону ЈНА.
Између команданта касарне пуковника Милета Дубајића и властодржаца у Тузли, прецизно је била утврђена рута извлачења војске из града, почев од 15:00 тог 15. маја.
Челници локалних муслиманских власти у Тузли потом су, накнадно, захтијевали да ЈНА дио наоружња остави, што је вјероватно имало за циљ да се засједа боље припреми, па је излазак из касарне започео тек у 19.00.
Ватра је отворена из околних зграда, чак и са зграде болнице, како стрељачким наоружањем тако и „зољама“ уз употребу запаљивих средстава.
Испоставило се такође да су дуж прецизно одређене руте проласка колоне војске биле постављене мине.
Снајперисти су притом убијали возаче, како би блокирали колону, да би услиједило паљење возила. Напад је трајао око пола сата. Услиједило је убијање рањених, односно преживјелих.
Тијела жртава су пребачена на градску депонију током ноћи, а онда булдожером затрпана.
О бескрупулозности локалних властодржаца посебно свједочи чињеница да је напад на колону ЈНА која се спразумно повлачила из Тузле директно преносила локална телевизија ФС-3. Снимци су сачувани, макар дијелом.
Никада није у потпуности усаглашено колико је жртава било.
У нападу су према тадашњим подацима убијена 54 припадника ЈНА а 78 је рањено. Заробљена су 44 лица, а петорица су убијена потом, док су бројни злостављани.
Према наводима оптужнице, убијено је укупно 59 припадника ЈНА и цивила, иако постоје наводи да је жртава било више.
Посмртни остаци 29 лица сахрањени су у Бијељини, у спомен костурници, али судбина низа страдалих, односно гдје се налазе њихови остаци, никада није разјашњено, пише Танјуг.
Тешко рањен, али преживјели из Тузланске колоне, Славко Новаковић рекао је да за српске жртве 33 године у БиХ нема правде, да у таквој БиХ нема ни живота за Србе, уз закључак да уз тако много немања – нема ни БиХ.
-Тузланска колона је међу највећим злочинима у протеклом рату и увод у исељење 80.000 Срба из регије – рекао је Новаковић јуче на конференцији за новинаре у Бијељини, пренијела је Срна.
Он је истакао да постоје докази да се процесуирају одговорни из тадашње тузланске власти који су планирали и наредили убиства, мучки и кукавички.
Предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић позвао је српски народ да не заборави страшни злочин, да чува сјећање на невино пострадале и да чува слободну и јаку Републику Српску.
Према његовим ријечима, у нападу на колону ЈНА у договореном мирном повлачењу на лицу мјеста је убијен 51 припадник ЈНА, три тешко рањена су подлегла ранама, а 78 их је рањено, а он вјерује да ће барем Божија правда стићи злочинце.
– Институције које су требале да спроводе правду, од Хашког трибунала до (вануставног) Суда БиХ, формиране су само да суде Србима. Више од 250 српских бораца, војника, војсковођа и политичара се процесуира, 150 их је у затворима, закључак је да су правосудне институције на нивоу БиХ формиране да у миру наставе спровођење неке врсте етничког чишћења српског народа – рекао је Остојић.
Он је апсурдом БиХ назвао чињеницу да Срби 33 године након злочина долазе на мјесто страдања „наоружани“ бијелом ружом и свијећом воштаницом, а учеснике, којих нема више од 200, обезбјеђују све расположиве полицијске снаге кантона.
– И све то док слушамо приче о суживоту, заједништву, отвореним градовима, али чујемо и ратнохушкачку реторику из Сарајева, док из Републике Српске упорно стижу поруке да је за српски народ мир императив – навео је Остојић.
Глас Српске
