Ако и када од јесени почне служење обвезног двомјесечног војног рока у Хрватској, једино ће домаће узгојених јабука и мандарина бити довољно за сваког војника сваки дан, све остале сировине потребне за нахранити властиту војску морат ћемо и даље увозити. Зашто је тако и може ли се ту ишта промијенити, расправљало се на округлом столу Хрватске пољопривредне коморе »Домаћа храна за хрватске војнике – ко храни хрватску војску« организираном у петак у Осијеку. Циљ скупа је био потакнути разговор о важности домаће производње и кратких ланаца снадбјевања, посебно у контексту снадбјевања Хрватске војске те потреба развоја сигурносних прехрамбених ланаца. С обзиром на повећање броја рочника, важно је нагласити како се државни ресурси морају усмјерити и на развој прехрамбене сигурности која би требала бити саставни дио Стратегије одбране и Дугорочног плана развоја Оружаних снага Републике Хрватске. Према досадашњим подацима, оброци за Хрватску војску справљају се од увозних сировина – граха из Кине, мркве из Холандије, бијелог лука из Шпаније, црног лука из Мађарске… Промјена структуре – У тако справљеном граху нема чак ни соли из Хрватске – искрено је рекао Стјепан Зорић, пољопривредни произвођач. Подаци показују како Хрватска увози храну у вриједности од 6,5 милијарди еура, а Зорић указује на објективну процјену струке како Хрватска може произвести хране у вриједности већој од шест милијарди еура, бруто вриједности своје производње. Но, кажу судионици скупа, морат ћемо промијенити структуру сјетве, јер производимо пшеницу и кукуруз који нитко не треба. – Политика Еуропске уније каже како пољопривреда лежи на обитељским пољопривредним господарствима. Хрватска има срећу да од 860 хиљада обрадивих хектара ораница, чак 660 хиљада обрађују ОПГ-ови који су флексибилни и могу одговорити на сва питања. Нитко не може брже и квалитетније одговорити на потребе производње сировина за наше војнике, дакле поврћа, меса, млијека… од ОПГ-а, само што те производе мора нетко и прерадити, каже Антун Вракић, пољопривредник. – Потребе за храном су големе, а знамо да је, осим тенкова и авиона, и храна оружје. Гладан војник не ратује. Примарну производњу коју имамо пласират ћемо за потребе ХВ-а и рочнике. Имамо широку палету производа, а на овај начин припомоћи ћемо нашим пољопривредницима, пољопривреду ћемо подићи и побољшати. Силна сировина одлази ван, а враћа нам се трећа или четврта класа производа. Кључна је организација, недостају нам прерадбени капацитети у које морамо инвестирати. Имамо запуштене погоне, фарме и силосе. Зашто би нас талијанска Барилла хранила, а ми им давали нашу пшеницу. Учинимо тај корак – рекао је пољопривредник Петар Прањић. Међутим, први спутавајући фактор је немогућност приступа тржишту продаје јер је сустав јавне набаве такав да је најнижа цијена одлучујући фактор у набави. У таквој игри мали се не могу натјецати с оним великима. Други проблем, а који настаје као посљедица првог, је да домаћи произвођачи још увијек не могу јамчити довољне количине производа. Дакле с позиције произвођача жеља и воља и даље постоји, но што каже потенцијални купац – држава? Тугомир Мајдак, државни тајник Министарства пољопривреде подсјетио је и овом пригодом да министарство с пољопривредницима континуирано води разговоре како би се повећала самодостатност домаће пољопривреде у појединим стратешким гранама. Недовољне количине – Ако говоримо о вањско-трговинској биланци онда морам истакнути податак да смо у примарним пољопривредним производима на разини 101 посто покривености увоза извозом, док нам је код преради тај постотак далеко испод 50 посто, казао је Мајдак додајући како ту лежи одговор на питања како повећати самодостатност и како задржати сировине у Хрватској. Казао је како му је драго што је и ХПК напокон изразио интерес за прераду, да не извози само своју сировину, прије свега житарице и уљарице. Подсјетио је да су почетком првог мандата ове Владе промијенили сустав јавне набаве, Закон о јавној набави, како би нагласили локалне производе, како би они имали већи удио у јавним установама. Позива произвођаче на удруживање. – Већа преговарачка снага овако удружених пољопривредника вјеројатно ће се препознати и у стандардима и у обујму, а онда и у цијени и бит ће доступан, а не морамо говорити каква је квалитета производа – поручио је Мајдак. Ипак, Хрватска војска није гладна, сваки војник добије свој оброк. Берислав Рончевић, члан управе твртке Плетер и бивши министар обране, је казао како је основа војне прехране да храна буде сигурна. – Ми већ сада кухамо оброке за драговољне рочнике који су у суставу ХВ-а, њих креирају стручне службе МОРХ-а, они одређују нормативе, одређују која ће јела бити заступљена и слажу меније и у коначници они су у великом дијелу стратешки партнер Плетера – подсјећа Рончевић. И он би, каже, волио када би у тим оброцима било што више домаћих сировина, истакнуо је и примјер да је било покушаја да у оброку буде јабука произведена у Хрватској. – Радимо годишње уговоре и у једном тренутку нам се каже да немају потребних количина и онда ми морамо тражити даље – упозорио је Рончевић. Он је пак указао на други проблем. У Плетеру, будући да је ријеч о стратешком партнеру државе, не смију запошљавати страну радну снагу, него само хрватске држављане и имају проблем налажења квалитетне радне снаге. Добра воља и новац Матија Брлошић, члан Управног одбора Хрватске пољопривредне коморе, изразио је спремност пољопривредника за разговоре и преговоре. – Како се нека индустрија преко ноћи може усмјерити да производи оно што је потребно за рат, може се и храна преко ноћи преусмјерити и то тако да наша сировина не иде сада у Италију, него да се преради све овдје у Хрватској, тврди Брлошић додајући како је потребна само добра воља и нешто новаца.
