На предстојеће Сретење Господње, 15. овог мјесеца, навршава се 22 године од формирања Културно умјетничког друштва (КУД-а) „Сретење“ које ради при Црквеној општини и цркви Свете Тројицде у Рогатици. Тим поводом, уз благослов проте Зорана Јеринића, предсједника Друштва, у оквиру бројних културних манифестација у којим су токомпрошле и ранијих година учествовали чланови овог друштва различитих узраста, јуче је, субота, 8. фебруара, послије подне, у организацији женске и младе мушке пјевачке групе као дијела друштва, у Рогатици одржан Шести сабор српског изворног пјевања.
У пуној сали градског биоскопа, углавном старијих Рогатичана, продефиловало је преко 20 мушких и женских група у којим су се смјењивали пјевачи српских изворних пјесама народа Сарајевско-романијске и Горње дринске регије, а учествовале су и пјевачке групе из Пљеваља, Пријепоља и Севојна код Ужица, па је ова културно-забавна манифестација добила и међународни карактер, а награде су биле аплаузи извођачима, рече Рада Ћаћић, један од активних организатора и „прва виолина“ женске група пјевача изворних пјесама КУД-а „Сретење“.
Поред женске и младе мушке групе пјевача изворних пјесама КУД-а „Сретење“, које су отвориле и затвориле ову успјелу манифестацију, током скоро три сата изворног поења, смјењивале су се групе из Војковића и Старог града из Источног Сарајева, из којих је наступило чак 7 мјешовитих група, са Пала, Сокоца, Братунца, Фоче, Вишеграда и гости из Србије и Црне Горе. Нису изостале ни древне гусле. Уз њих су пјевали ветеран на овом народном инструменту Коста Плакаловић из Старог Града у Истичном Сарајеву, млади и све популарнији Никола Матовић из Рогатице и Велибор Живановић, а као гост манифестације појавио се прота Миљан Рађеновић, накада популарни становник Рогатице.
Организацију сабора подржала је Општинска управа на челу са новим начелником Нинославом Прелићем и преко 20 привредних субјеката из Рогатице. Послије његовог завршетка дружење је, опет уз изворно појење, настављено у простооријама ДОО „DMM“, бивша друштвена сала Дрвне индустрије „Сјемећ“.
